Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta su "nevaljali" asteroidi?

Da bi dobili ideju kako se rani solarni sistem možda formirao, naučnici se često okreću asteroidima.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Ove relikvije stena i prašine predstavljaju nešto što liči na prvobitni izgled današnjih planeta, pre nego što su se oblikovali u tela sa jezgrom, omotačem i korom.

Tokom '80-ih, naučni pogled na asteroide u solarnom sistemu je bio u suštini statičan: asteroidi koji su se formirali blizu našeg Sunca ostali su blizu njega; oni koji su nastali dalje ostali su na periferiji. Ali, u poslednjoj deceniji, astronomi su uočili asteroide sa sastavom koji je neočekivan za njihovu lokaciju u svemiru: oni koji su izgledali kao da su nastali u toplijem okruženju su pronađeni dalje u našem Sunčevom sistemu, i obrnuto. Naučnici smatraju da su ti objekti anomalni "nevaljali" asteroidi.

Danas međutim, nova mapa koju su napravili naučnici sa MIT-a i Opservatorije u Parizu sadrži veličinu, sastav i lokaciju više od 100.000 asteroida širom solarnog sistema i pokazuje da su nevaljali asteroidi češći nego što se mislilo. Posebno u glavnom pojasu asteroida našeg sistema – između Marsa i Jupitera – naučnici su pronašli kompoziciono raznoliku mešavinu asteroida.

 Izvor: Foto: Shutterstock
MATILDA
Fotografija asteroida (253) Matilda koju je napravila svemirska proba NEAR Šuster 27. juna 1997. sa distance od 2.400 kilometara.
Foto: Wikimedia Commons

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
2010 TK7
Svetlucanje u oku WISE satelita, asteroida 2010 TK7 je zaokružena zelenim krugom, na ovoj slici koju je načino NASA-in Wide-field Infrared Survey Explorer ili WISE u oktobru 2010.
Foto: Wikimedia Commons

Pogledajte galeriju fotografija

Nova mapa asteroida ukazuje da se rani Sunčev sistem suočio sa dramatičnim promenama pre nego što su se planete uskladile kao danas. Na primer, Jupiter se možda pomerio bliže Suncu, vukući za sobom niz asteroida koji su prvobitno bili formirani na hladnijim granicama našeg sistema, pre nego što se vratio na današnju poziciju. Jupiterova migracija je možda istovremeno povukla više unutrašnjih asteroida i razbacala ih napolje.

"To je kao da je Jupiter uleteo u pojas asteroida, kao kugla u čunjeve", rekla je Frančeska Demeo, koja je uradila veći deo mapiranja kao naučnik u Odeljenju za zemaljske, atmosferske i planetarne nauke u MIT-u. "Sve što je tamo bilo pomeralo se, tako da imate ogromnu mešavinu raznoraznog materijala iz svih krajeva sistema."

Demeo kaže da će nova mapa pomoći teoretičarima da unaprede teorije o tome kako je Sunčev sistem evoluirao u ranoj istoriji.

Povezane vesti

Povezane vesti

Od kapi do reke

Da bi kreirali sveobuhvatnu mapu asteroida, naučnici su prvo analizirali podatke Sloun digitalnog nebeskog istraživača, koji koristi veliki teleskop u Novom Meksiku kako bi napravio spektralne slike stotina hiljada galaksija. Uključeni u predmet istraživanja bili su i podaci više od 100.000 asteroida u Sunčevom sistemu. Demeo je grupisala ove asteroide po veličini, lokaciji i sastavu. Poslednju kategoriju je definisala po poreklu asteroida – iz toplijeg ili hladnijeg okruženja – što je karakteristika koja se može odrediti time što površina asteroida reflektuje više u plavoj ili crvenoj talasnoj dužini.

Tim je potom morao da računa na moguću pristrasnost prilikom posmatranja. Dok je pretraga uočila više od 100.000 asteroida, to su najsvetliji takvi objekti na nebu. Asteroidi su mnogo manji, sa manjom refleksijom i mnogo teži za pronalaženje, što znači da bi mapa asteroida na osnovu posmatranja mogla nenamerno da izostavi celu skupinu asteroida.

Da bi izbegli bilo kakvu pristrasnost u mapiranju, naučnici su utvrdili da istraživanje najverovatnije uključuje sve asteroide do prečnika od pet kilometara. Na osnovu ovog ograničenja, bili su u stanju da proizvedu tačnu sliku pojasa asteroida. Naučnici su potom grupisali asteroide po veličini i sastavu i mapirali ih u posebne regione sunčevog sistema gde su bili uočeni.

Na osnovu mape, uvideli su da za veće asteroide tradicionalni obrazac jeste tačan: što je udaljeniji od Sunca, hladnije asteroid izgleda. Međurim za manje asteroide izgleda da ovaj trend ne važi. Oni koji deluju kao da su nastali u toplijem okruženju mogu da se nađu ne samo blizu Sunva, već i širom solarnog sistema, a asteroidi koji liče na hladnija tela iza Jupitera mogu se pronaći u unutrašnjem asteroidnom pojasu, bliže Marsu.

Kao što je tim napisao u svom radu: "kap asteroida pronađena na neočekivanim lokacijama pretvorila se u reku. Sada vidimo da svi tipovi asteroida postoje u svim delovima glavnog pojasa."

Promenljivi Sunčev sistem

Raznolikost u sastavu koja se vidi u ovoj novoj mapi asteroida daje na težini teoriji planetarne migracije pod nazivom model Velikog jedrenja. Ovaj model postavlja scenario po kojem je Jupiter, u prvih nekoliko miliona godina od nastanka našeg sistema, migrirao blizu Sunca, tamo gde je danas Mars. Tokom svoje migracije, Jupiter je prošao kroz pojas asteroida, razbacujući njegov sadržaj i dopunjujući ga asteroidima iz spoljnih i unutrašnjih delova sistema, pre nego što se pomerio nazad na svoju današnju poziciju – predstava koja je veoma drugačija od tradicionalnog, statičnog pogleda nastanka Sunčevog sistema koji je ostao isti kao na početku formiranja pre oko 4,5 milijardi godina.

"Ta teorija je potpuno okrenuta naglavačke", rekla je Demeo i dodala: "Danas mislimo potpuno drugačije: sve se kretalo svuda i solarni sistem je bio veoma dinamičan."

Demeo dodaje da je prvobitni "fliper" sa asteroidima oko Sunčevog sistema možda imao veliki uticaj – doslovno – na Zemlju. Na primer, hladniji asteroidi koji su formirani dalje su verovatno sadržali led. Kada su dovedeni bliže putem planetarne migracije, možda su se sudarili sa Zemljom, ostavljajući ostatke leda koji su se vremenom pretvorili u vodu.

"Priča koju nam pojas asteroida govori vezana je i za nastanak vode na Zemlji i kako je ostala u ovoj oblasti za stanovanje", rekla je Demeo.

Pogledajte galeriju fotografija

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Pogledajte i:

Halejeva kometa stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka.
Izvor: YouTube

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka