Astronomi su otkrili nešto što može biti reka vodonika koja teče kroz svemir, a koja do sada nikada nije viđena. Ovo veoma bledo i veoma tanko gasovito vlakno uliva se u obližnju galaksiju NGC 6946 i može pomoći da se objasni kako ...
Uz pomoć Gring Benk teleskopa Nacionalne fondacije za nauku Robert Bird, astronom D.J. Pisano sa Univerziteta Zapadna Virdžinija otkrio je nešto što može biti do sada nikada viđena reka vodonika koja teče kroz svemir.
“Znali smo da gorivo za formiranje zvezda mora da potiče odnekud. Do sada, međutim, uočili smo samo 10 odsto nečega što bi bilo neophodno da bismo objasnili šta posmatramo u mnogim galaksijama.”, rekao je Pisano. “Vodeća teorija je da reke vodonika – poznatije kao tokovi oblaka – prenose vodonik kroz intergalaktički prostor, tajno podstičući formiranje zvezda. Ali ovaj tanani vodonik je bio jednostavno previše difuzan da bi se uočio, sve do sada.”
Spiralne galaksije, kao naš Mlečni put, tipično održavaju relativno mirnu stopu formiranja zvezda. Druge, poput NGC 6946, koja se nalazi oko 22 miliona svetlosnih godina od Zemlje na granici sazvežđa Cefej i Labud, su mnogo aktivnije. Postavlja se pitanje šta podstiče održivo formiranje zvezda u ovoj i sličnim spiralnim galaksijama.
Ranija istraživanja galaktičkog komšiluka oko NGC 6946 otkrila su prošireni oreol vodonika (karakteristika obično viđena u spiralnim galaksijama, koje su verovatno formirane izbacivanjem vodonika iz diska galaksije od strane intenzivnog formiranja zvezda ili eksplozije supernova). Hladan tok, međutim, bio bi vodonik iz potpuno drugog izvora: gas iz intergalaktičkog prostora koji nikada nije bio zagrejan do ekstremnih temperatura u procesu rođenja zvezda ili procesima supernova.
Koristeći GBT, Pisano je bio u stanju da uoči sjaj emitoven od strane neutralnog gasa vodonika koji povezuje NGC 6946 sa njegovim kosmičkim okruženjem. Ovaj signal je bio jednostavno ispod praga uočavanja drugih teleskopa. Jedinstvene sposobnosti GBT-a, uključujući njegovu ogromnu antenu, deblokiranu blendu i lokaciju u mirnoj zoni (zaštićenoj od radio signala) omogućile su da otkrije ovu slabu radio-svetlost.
Astronomi su dugo teoretisali da veće galaksije imaju stalan priliv hladnog vodonika tako što ga kradu od ostalih manje masivnih “drugova”.
Gledajući u NGC 6946, GBT je uočio samo onu vrstu vlaknaste strukture koja bi bila prisutna u hladnom toku, mada postoji još jedno verovatno objašnjenje za ono što je primećeno. Takođe je moguće da je negde u prošlosti ova galaksija imala bliski susret sa svojim komšijama, ostavljajući trag neutralnog atomskog vodonika za sobom.
Ako je to slučaj, međutim, trebalo bi da postoji mala, ali primetna populacija zvezda u vlaknima. Dalja istraživanja će pomoći u potvrdi prirode ovog posmatranja i u rasvetljavanju mogućih uloga koje hladni tokovi igraju u evoluciji galaksija.
