Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istraživanje Svemira

Čudni novi svetovi: Zadivljujuće planete otkrivene u 2013-oj

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Iako astronomi nisu uspeli da pronađu prvu „vanzemaljsku Zemlju“ u 2013-oj, uspeli su da pronađu mnoštvo uzbudljivih planeta izvan našeg sistema.

 Izvor: Foto: NASA/JPL-Caltech

Predstavljamo vam spisak najuzbidljivijih egzoplaneta pronađenih tokom ove godine, od sićušnih svetova veličine Zemljinog Meseca, do plavih gasovitih džinova na kojima pada kiša otopljenog stakla.

Najmanja egzoplaneta

U februaru, astronomi su objavili otkriće planete Kepler-37b, najmanjeg vanzemaljskog sveta ikada pronađenog oko neke zvezde nalik Suncu. Planeta je oko 3.900 kilometara široka, čime je malo veća od našeg Meseca.

Kepler-37b, koji je uočen NASA-inim svemirskim teleskopom Kepler, nalazi se na udaljenosti od 215 svetlosnih godina od Zemlje. Egzoplaneta je najverovatnije previše vrela za život kakav znamo. Njena revolucija oko zvezde traje 13 dana.

Svet najpribližniji Zemlji

Ove godine je takođe pronađena planeta koja najviše liči na Zemlju u pogledu veličine i sastava, iako je previše vrela kako bi život na njoj bio moguć.

Kepler-78b je samo 20% širi i oko 80% masivniji od naše planete, sa približno jednakom gustinom. Venzemaljski svet koji je od nas udaljen oko 400 svetlosnih godina nalazi se na samo 1,5 miliona kilometara udaljenosti od njene zvezde, oko koje napravi krug na svakih 8,5 sati. Površinska temperatura Kepler-78b verovatno prelazi 2.000 stepeni Celzijusa, tvrde naučnici.

Hiljadu nepoznatih planeta

Astronomi su prvi put pronašli planetu koja orbitira oko zvezde koja nije naše Sunce 1992. godine. Skoro dve decenije kasnije u 2013. uspeli su da dostignu broj od 1.000 prema nekim tvrdnjama.

Dve od pet baza podataka koje vode katalog otkrivenih nepoznatih planeta premašile su broj 1.000 ove godine. Ekstrasolarnu planetarnu enciklopediju i Egzoplanetarni katalog vodi Univerzitet u Portoriku u Aresibo planetarnoj laboratoriji, a broj koji je 26. decembra zabeležen je 1.056.

Druge tri baze podataka – NASA-ina egzoplanetarna arhiva, Baza egzoplanetarnih orbita i Otvoreni egzoplanetarni katalog – imaju 976, 756, tj. 973 prijavljenih otkrića, pri čemu varijacije u broju označavaju nesigurnost u otkriće neke egzoplanete.

Prva mapa oblaka egzoplanete

Astronomi su tokom ove godine uspeli da kreiraju prvu mapu oblaka neke planete izvan našeg Sunčevog sistema.

Nakon više od tri godine osmatranja planete, gasovitog džina pod imenom Kepler-7b, NASA-inim teleskopima Habl i Spicer, naučnici su otkrili reflektujući potpis koji su protumačili kao oblake.

Zapadna strana atmosfere planete Kepler-7b ima puno oblaka, dok je na istočnoj nebo čisto. Planeta, otkrivena 2010. godine, ima veličinu 1,5 veću od Jupitera, ali joj je masa upola manja.

Dva potencijalno nastanjiva „vodena sveta“

U aprilu su naučnici objavili otkriće Kepler-62e i Kepler-62f, dve egzoplanete u istom solarnom sistemu koje imaju karakteristike potrebne za održavanje života.

Ovi svetovi su nešto veći od Zemlje i studije pokazuju da su oba najverovatnije prekrivena ogromnim okeanima. Kepler-62e i f „izgledaju veoma dobro sa stanovišta mogućnosti za pronalaženjem života“, izjavio je glavni naučnik Kepler misije Bil Borucki iz NASA-e.

Najmanja egzoplaneta fotografisana oko zvezde nalik Suncu

Astronomi su pomoću japanskog Subaru teleskopa na Havajima uspeli da fotografišu GJ 504b, gasovitog džina veličine Jupitera. Iako prilično velika, GJ 504b je i dalje najmanji svet koji je uslikan direktno.

Naučnici se nadaju da će ovo dostignuće označiti tehnološki korak napred ka konačnom cilju slikanja zemljolike planete. Takav poduhvat će biti moguć u narednoj deceniji, veruju neki stručnjaci.

„Vanzemaljska Zemlja“ u komšiluku

Istraživanje objavljeno početkom ove godine procenjuje da prava zemljolika planeta najverovatnije postoji u reonu od 13 svetlosnih godina udaljenosti od našeg solarnog sistema, što je bukvalno komšiluk u kosmičkim razmerama.

U istraživanju su analizirana Keplerova osmatranja crvenih patuljaka, koji čine oko 75% od 100 milijardi zvezda Mlečnog puta. Šest procenata crvenih patuljaka bi trebalo da budu domaćini planetama nalik Zemlji, što bi značilo da naša galaksija ima barem 4.5 milijardi Zemljinih blizanaca.

Plava planeta na kojoj pada kiša stakla

Džinovska planeta HD 189733b otkrivena je 2005. godine, ali su naučnici tek ove godine uspeli da otkriju njene fascinantne osobine.

Osmatranja svemirskog teleskopa Habl otkrila su da je egzoplaneta HD 189733b plava, što predstavlja prvi put u istoriji da su naučnici direktno videli pravu boju nepoznatog sveta. Veruje se da je plavetnilo rezultat kiše rastopljenog stakla na super-vetrovitoj i jako toploj planeti, gde dnevna temperatura može da se popne i do 900 stepeni Celzijusa.

Egzoplaneta sa najudaljenijom orbitiom

Još jedno uzbudljivo otkriće ove godine bilo je otkriće gasovitog džina pod imenom HD 106906b, koji je otkriven u najudaljenijoj orbiti oko neke zvezde do sada.

HD 106906b, koja je 11 puta masivnija od Jupitera, nalazi se na 650 puta većoj udaljenosti od svoje zvezde nego Zemlja od Sunca. Zemljina prosečna udaljenost od Sunca je oko 150 miliona kilometara. Otkriće može uticati na astronome da ponovo promisle o teorijama vezanim za planete i formiranje zvezda, koje trenutno ne mogu potpuno da objasne kako je ogromna planeta poput ove uspela da zauzme tako udaljenu orbitalnu putanju.

Tri verovatno nastanjive planete kruže oko iste zvezde

Astronomi su uspeli da otkriju nešto novo još jednom u 2013. godini. Otkrili su prvi ekstrasolarni sistem koji je dom za tri planete u nastanjivoj zoni, udaljenosti koja je prava kako bi tečna voda mogla da postoji na površini ovih svetova.

Naučnici su već potvrdili da tri planete koje kruže oko zvezde Gliese 667C pre ove godine, ali su u junu objavili da zvezda ima barem šest ili sedam svetova od kojih su tri u stanju da budu pogodna za život kakav znamo. Sve tri potencijalno nastanjive planete su „super-Zemlje“, tj. svetovi nešto veći od našeg.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka