Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DIVLJI SUNČEV SISTEM: Teorije o istoriji (i budućnosti) kretanja nebeskih tela

U novoj priči o Sunčevom sistemu budućnost je pomalo neizvesna, a sve je počelo u haosu.

 Izvor: Ilustracija: Dana Beri

DOK JE VEĆINA NAS odrastala, činilo se da je Sunčev sistem pouzdan i da ne pravi ispade. "Bilo je devet planeta koje su, preciznošću satnog mehanizma, kružile po jasno utvrđenim orbitama – zauvek", kaže Rejnu Malhotra, sa Univerziteta u Arizoni. "Oduvek u prošlosti i zauvek u budućnosti." Tu ideju, koja potiče još od Isaka Njutna, otelovljuju prikazi u planetarijumima i ljupke mehaničke naprave, zvane orerijumi, koje prikazuju kretanje planeta. U kasnom XVII veku Isak Njutn pokazao je da se orbite planeta mogu proračunati na osnovu njihove gravitacione interakcije sa Suncem. Uskoro su časovničari počeli da prave sve složenije orerijume sa mesinganim planetama koje su oko Sunca kružile po nepromenljivim putanjama.

Sâm Njutn bio je svestan da je realnost haotičnija. Planete, primećivao je on, moraju imati i neki međusobni uticaj. Njihove privlačne sile daleko su slabije od Sunčeve, ali vremenom one vrše uticaj na putanje susednih planeta. Zbog toga, kako je to sročio Braunli, "ne postoje savršene kružne orbite". Teorijski, takav konstantni gravitacioni uticaj može da pojačava ta mala odstupanja sve dok se orbite ne pomere, ukrste ili se ne poremete na neki drugi način. Njutnov zaključak je bio da Bog s vremena na vreme mora da se umeša i popravi časovnik, ali nije umeo da kaže kada. Čak i on, koji je osmislio ovu računicu, nije mogao da reši "problem n tela": on nije imao formulu pomoću koje bi izračunao kojim će se orbitama u dalekoj budućnosti kretati veliki broj tela koja se međusobno privlače.

METEORIT: Nekada davno negde između Marsa i Jupitera sudarila su se dva asteroida. Ovaj meteorit od 900 grama verovatno je otpao sa većeg od tih asteroida, nazvanog Vesta. Jupiterovo gravitaciono polje ga je posle odbacilo prema Zemlji, gde je sleteo na antarktički sneg.
METEORIT: Nekada davno negde između Marsa i Jupitera sudarila su se dva asteroida. Ovaj meteorit od 900 grama verovatno je otpao sa većeg od tih asteroida, nazvanog Vesta. Jupiterovo gravitaciono polje ga je posle odbacilo prema Zemlji, gde je sleteo na antarktički sneg.
Izvor: Mark Tisen

U praksi niko nikada nije naišao na dokaz da se orbita neke planete promenila. Izgledalo je, dakle, da je Sunčev sistem precizan kao sat takav kakav je – trajno stabilan čak i bez uplitanja Tvorca.

Ali u poslednjih desetak godina pojavilo se daleko dramatičnije gledište. Dok nalazi sa "Stardasta" ukazuju na to da se Sunčev sistem u "svom ranom detinjstvu" izokrenuo od iznutra ka spolja, mnogi naučnici sada smatraju da je prošao i kroz burnu "adolescenciju": stotinama miliona godina nakon što su formirane, najveće planete su promenile svoje orbite, razbacujući na sve strane velike stene i komete. Prema ovom stanovištu, krateri na Mesecu predstavljaju trajno svedočanstvo iz perioda ovih razaranja epskih razmera.

"Ko bi i pomislio da bi džinovske planete mogle da promene svoje putanje, da bi mogao da se promeni celokupan izgled Sunčevog sistema?", kaže Alan Stern iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u Bulderu, u Koloradu. Neki pokazatelji su postojali, kaže Stern, ali da bismo ih otkrili, bila su nam potrebna nova teleskopska istraživanja i "digitalni orerijumi" – pametni algoritmi pomoću kojih ogromni, moćni kompjuteri izračunavaju nekadašnje i buduće orbite planeta.

Prvi trag je stigao sa Plutona. Kao crna ovca Sunčevog sistema, on osciluje daleko iznad i ispod ravni nalik na palačinku po kojoj se kreće osam planeta, krstareći tako produženom orbitom, 30 do 50 puta dužom od razdaljine između Zemlje i Sunca. Ali ono što je najzanimljivija u vezi sa Plutonom jeste njegov odnos sa Neptunom. Taj odnos se naziva rezonanca: dok Neptun oko Sunca obiđe tri puta, Pluton to učini dva puta i to tako da se ta dva nebeska tela nikada međusobno ne približe.

Možda će vas zanimati i:

Rejnu Malhotra je 1993. godine shvatila kako je mogao da se razvije taj precizni sinhronicitet. Iznela je teoriju po kojoj je, kada je Sunčev sistem bio mlad i prepun asteroida i kometa, Neptun bio bliže Suncu. Ako bi mu se neko od tih tela približilo, Neptunova moćna gravitaciona sila bi, kao u nekoj vrsti kosmičkog flipera, mogla ili da ga privuče bliže Suncu ili da ga potpuno izbaci iz Sunčevog sistema. Pošto svaka akcija izaziva reakciju, i Neptunova orbita bi se malo pomerila. Nijedan čovek, pa ni Njutn, nikada ne bi mogao da izračuna efekat triliona takvih interakcija, ali kompjuterski model koji je napravila Malhotra pokazao je da bi, po statističkoj verovatnoći, one oterale Neptun dalje od Sunca. Prema njenom scenariju, to je dovelo do toga da Neptun "uhvati" Pluton, koji je već bio dalje od Sunca i da sa njim uspostavi čvrstu gravitacionu vezu.

Njene kolege su bile sumnjičave, ali u roku od jedne decenije pokazalo se da je Malhotra bila u pravu. Teleskopi su u Kajperovom pojasu, mračnoj oblasti koja se proteže daleko iza Neptuna, otkrili gomile plutina, ledenih patuljastih tela koja imaju istu rezonancu sa Neptunom: dva naprema tri. Malhotra tvrdi da se to moglo dogoditi samo ako je Neptun napredovao prema Kajperovom pojasu kao neka gravitaciona grtalica, menjajući orbite patuljastih planeta. "Kada su otkriveni plutini, bila sam potpuno sigurna", kaže ona. "Ideja o migraciji planeta je praktično postala opšteprihvaćena."

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka