U novoj priči o Sunčevom sistemu budućnost je pomalo neizvesna, a sve je počelo u haosu.
Tekst Divlji Sunčev sistem objavljen je u časopisu National Geographic na srpskom jeziku u julu 2013. godine.
Čestica prašine izdvojila se iz repa jedne komete udaljene više od 350 miliona kilometara. Pod elektronskim mikroskopom u podrumskoj laboratoriji Univerziteta u Vašingtonu njena slika je rasla sve dok, nalik kakvom vanzemaljskom krajoliku, nije ispunila ceo ekran računara. Zumirajući tamnu mrlju koja je izgledala poput razuđene litice, Dejv Jozviak ju je uvećao 900.000 puta. Mrlja se razložila na sićušna, zift crna zrnca. "Neka od njih su veličine samo nekoliko nanometara – to je neverovatno sitno", kaže Jozviak. Ton mu je pun poštovanja. "Smatramo da je ovo primordijalna, nepatvorena materija iz koje je nastalo sve u Sunčevom sistemu."
Možda će vas zanimati i:
-
Istraživanje Svemira |
02. May 2021.
Najmanja patuljasta planeta ili najveći asteroid: Neobična priča o otkriću CERESA
-
Istraživanje Svemira |
21. Jan 2021.
Kakvu je ulogu Jupiter imao u formiranju ranog Sunčevog sistema?
To zrnce prašine nazvano je Inti, po bogu Sunca Inka. U proteklih 4,5 milijardi godina verovatno je skoro sve vreme provelo u dubokom ledu iza Neptuna, unutar komete Vilt 2. Pre nekoliko decenija kometa Vilt 2 nekako je dospela u orbitu koja ju je odvela u blizinu Jupitera, gde je počela da se dezintegriše pod uticajem Sunčeve toplote. Nasina svemirska letilica "Stardast" u januaru 2004. godine prošišala je pored te komete i hiljade čestica prašine zahvatila u zamku načinjenu od aerogela – vazdušastog, staklastog materijala koji izgleda kao zamrznuti dim. Dve godine kasnije kapsula sa tim osetljivim teretom spustila se u jednu pustinju u Juti. "Stardastov" tim je pažljivo izdvojio čestice iz gela, ubacio ih pod svoje elektronske mikroskope i počeo da proučava nastanak našeg Sunčevog sistema. Bili su zapanjeni onim što su videli.
Naučnici odavno znaju da su planete, komete i druga nebeska tela koja kruže u orbiti oko Sunca nastala pre oko 4,5 milijardi godina iz uskovitlanog diska prašine i gasa nazvanog solarna maglina. Dugo su pretpostavljali da su sva ta tela nastala više ili manje tamo gde i danas orbitiraju. U ledenoj oblasti iza Neptuna materijal raspoloživ za nastanak kometa bio bi mešavina leda i paperjaste, ugljenikom bogate prašine. Ali zrnca koja sačinjavaju Inti sadrže egzotične minerale – čvrste komadiće kamena i metala kao što su volfram i titanijum-nitrid, koji su mogli nastati samo u blizini novonastalog Sunca, na temperaturama preko 1.700 stepeni Celzijusa. U spoljni deo Sunčevog sistema morao ih je izbaciti neki nasilan proces.
"Bili smo zapanjeni", kaže Donald Braunli, vođa tima "Stardast" i Jozviakov šef. "Otkriće tih materijala koji nastaju na najvišim temperaturama u najhladnijim telima Sunčevog sistema bilo je zaprepašćujuće. Sunčev sistem se doslovno izokrenuo, od iznutra ka spolja."
