Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istraživanje Svemira

Daleko do zvezda: Da li ćemo ikada biti dovoljno ludi da se zaputimo do njih?

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

"Pitanje oko koga se vrti sve ono o čemu Džonson i ja jutros diskutujemo deluje pomalo nadrealno: Da li će ljudi ikada putovati ka zvezdama?"

 Izvor: Ilustracije: Stefan Martinije

PROŠLOG PROLEĆA, tri nedelje pre nego što ću se sastati sa Džonsonom, "Spejsiks", privatna kompanija sa sedištem u blizini Los Anđelosa, iskoristila je jednu od svojih raketa kako bi lansirala bespilotnu kapsulu koja se spojila sa međunarodnom svemirskom stanicom. "Spejsiks" vodi u trci sa nekoliko drugih kompanija oko proizvodnje novog svemirskog broda koji treba da zameni šatl u snabdevanju svemirskih stanica. Mesec dana pre toga kompanija "Planeteri Resursis", koju podržavaju investitori milijarderi poput Larija Pejdža i Erika Šmita iz "Gugla", objavila je planove da će robotizovane svemirske letelice koristiti za iskopavanje dragocenih metala sa asteroida. "Planeteri Resursis" očekuje da će u narednih godinu-dve, u saradnji sa "Virdžin Galaktikom", kompanijom čiji je glavni posao svemirski turizam, lansirati laki teleskop u nisku Zemljinu orbitu. "Nadamo se da ćemo do kraja ove decenija identifikovati naše glavne ciljeve i da ćemo započeti sa iskopavanjima", kaže Piter Dijamandis, suosnivač ove firme.

"Na ovu deceniju ćemo gledati kao na osvit komercijalnog svemirskog doba", kaže Mejson Pek, glavni tehnolog u Nasi. "Reč je o firmama, malim i velikim, koje pronalaze načine da od svemira naprave tržište. Energiju koju sada vidimo – ekonomsku motivaciju da se ide u svemir – ranije nismo viđali."

Ekonomija je dugo podsticala eksploataciju na Zemlji. Srednjovekovni trgovci su se izlagali opasnostima na Putu svile kako bi se dokopali tržišta Kine; portugalske karavele su u XV veku plovile izvan granica poznatog sveta, tražeći manje znanje, a više zlato i začine. "Istorijski gledano, potraga za resursima je oduvek bila pokretač za prekoračivanje granica, kaže Dijamandis. "Nauka i radoznalost su slabi pokretači u poređenju sa sticanjem bogatstva. Jedini način da zaista izađemo u svemir jeste da stvorimo ekonomsku mašineriju, a to je eksploatacija resursa."

Jedan od resursa na koji su on i suosnivač firme Erik Anderson bacili oko je platina, toliko retka na Zemlji da trenutno dostiže cenu od oko 55 dolara za gram. Slanje robota milionima kilometara daleko ili još dalje kako bi vadili i prerađivali rude na asteroidima u uslovima gotovo nulte gravitacije, ili privlačenje asteroida bliže Zemlji, zahtevalo bi tehnologiju koja još uvek ne postoji. "Postoji ozbiljna verovatnoća da nećemo uspeti", rekao je Anderson na konferenciji za štampu u aprilu. "Ali mi verujemo da je važno to što pokušavamo i da bi to moglo da izazove značajne promene. Naravno, nadamo se da ćemo pritom i mnogo zaraditi."

Ilon Mask, četrdesetjednogodišnji osnivač "Pej Pala", "Tesla Motorsa" i "Spejsiksa", već je zaradio mnogo para i znatan deo tog bogatstva usmerava na sopstveni svemirski program. Nova raketa koju razvija "Spejsiks", "Falkon Hevi", biće sposobna da nosi duplo veći teret od spejs-šatla, a za otprilike petinu cene, tvrdi on. Cilj mu je da troškove lansiranja smanji za dodatni faktor 50 ili 100, na 20 do 45 dolara po kilogramu, tako što će razviti prvu raketu za višekratnu upotrebu. "To je izuzetno teško i većina ljudi smatra da je to nemoguće, ali ja ne mislim tako", kaže Mask. "Kada bi se avioni bacali nakon svakog leta, niko ne bi leteo."

Pogledajte galeriju fotografija

Za Maska je sve to deo jednog mnogo grandioznijeg plana: uspostavljanja trajne ljudske kolonije na Marsu. Nasa je ostvarila ogroman uspeh na Marsu sa robotizovanim vozilima, najnoviji sa "Kjuriozitijem", ali stalno odlaže misiju sa ljudskom posadom. Mask misli da bi "Spejsiks" mogao da spusti astronaute na Mars u roku od 20 godina – i da nastavi da ih iskrcava decenijama nakon toga. 

"Ono što stvarno treba uraditi nije slanje jedne beznačajne misije na Mars", kaže on. "Naposletku, na Mars treba prevesti milione ljudi i milione metričkih tona opreme kako bi se napravila samoodrživa civilizacija. To bi bila najteža stvar koju je čovečanstvo ikada uradilo i ni izbliza nije izvesno da će se to i ostvariti."

"Treba da naglasim da ovde nije reč o bekstvu sa Zemlje. Reč je o stvaranju multiplanetarnog života. Reč je o tome da se otisnemo sa Zemlje i istražimo zvezde."

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka