Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kada su zasijale prve zvezde?

Novo otkriće nas približava razumevanju tamnog perioda ranog univerzuma i nastajanja prvih zvezda…

  Izvor: Foto: NASA/DOE/Fermi LAT Collaboration

Četiri miliona godina posle Velikog praska, univerzum je bio u potpunom mraku. A onda bi svetlo.

Novo istraživanje Nasinog svemirskog teleskopa Fermi sada je bliže nego ikada pre potpunom razumevanju kada je prva zvezda zasijala na mračnom nebu kosmosa.

Zasnovano na podacima prikupljenim iz mlazeva visoko energetske radijacije emitovane  pre mnogo vremena,  istraživanje je došlo do pouzdanog zaključka da su zvezde nastale najranije 500 miliona godina posle Velikog praska, iz koga je nastao univerzum pre oko 13.75 milijardi godina.

Otkriće takođe postavlja gornju i donju granicu količine svetlosti prisutne u periodu nastanka prvih zvezda, kao i veličinu i broj prvih zvezda. Njihov broj je, potvrđuje studija, bio prilično mali.

„Nismo još uvek uspeli da utvrdimo kada je tačno prva zvezda počela da sija, ali smo odredili epohu razvoja univerzuma u kojoj se to dogodilo“, kaže koautor studije Marko Ahelo, astrofizičar sa Stenford  univerziteta.

Otkrića do kojih je došao Fermi, približavaju nas odgovoru na pitanje kada je u univerzumu prvi put upaljeno svetlo. Dalja istraživanja bi trebalo da rasvetle mračni period koji je prethodio nastanku zvezda, kao sam Veliki prasak je sve to pokrenuo.

Maglovito obrazloženje

Novi podaci koje je prikupio teleskop potiču od prvog ikada obavljenog direktnog merenja „ekstragalaktičkog pozadinskog svetla“, o kome se do sada samo teoretisalo, navodi se u studiji koja je obavljena u časopisu Science.

Noseći informaciju o svom poreklu, „optičko i ultraljubičasto svetlo sa zvezda nastavlja da putuje univerzumom čak i pošto su zvezde prestale da sijaju, a to stvara fosilno polje radijacije“, objašnjava Aleho.

Da bi izmerio ovu svetlost, tim je poučavao blazare – antičke galaksije koje izgledaju super svetlo zbog visokoenergetskog mlaza svetlosti koji izbija iz njihove crne rupe i putuje pravo prema Zemlji.

Gama zraci – visoko frekventna elektromagnetna radijacija – iz blazara svetle poput svetionika pribijajući se kroz maglu kosmičke pozadinske svetlosti, kažu istraživači.

Jureći kroz svemir, gama zraci se sudaraju sa ostacima svetlosti zvezda koje slabe deo njihove energije  - zraci koji su ostali bez većeg dela gama radijacije, tako moraju poticati iz najstarijih blazara.

Upravo su ti stari zraci ono što je Fermi satelit upotrebio kako bi odredio „gustinu“ kosmičke svetlosne magle  u periodu od 500 miliona godina posle Velikog praska – što predstavlja zamenu za merenje samih zvezda, koje je trenutno nemoguće.

Izvor: National Geographic News

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka