Nekadašnje potpuno pogrešno shvatanje uzroka ovih bolesti dovelo je do nekih zatrašujućih metoda lečenja i stigmatizacije.
Sifilis
Ono što nam je danas poznato kao sifilis, za drevni svet bila je "pošast" koja je preplavila populaciju. Ljudi koje bi zahvatila bivali su unakaženi, a sve se često završavalo smrtnim ishodom. Sve to je zbunjivalo onovremene lekare čije teorije nisu mogle da objasne bolest.
Do kasnih 1400-ih, kada su Kristofer Kolumbo i njegova posada navodno doneli sifilis u Evropu, postalo je očigledno da se "Francuska bolest, kako je kasnije postala poznata, prenosi seksualnim putem. I vrlo brzo, zaključeno je da bolest šire žene – posebno "žene lošeg ugleda" ili prostitutke.
Dok se postojeća medicinska nauka zaista bavila načinom prenošenja, društveni i institucionalni seksizam je nastavio da nalaže da su žene izvor svih veneričnih bolesti, uključujući i sifilis.
Sve do XX veka, i u Evropi i u Sjedinjenim Državama, grupa koja je smatrala da su žene izvor zaraze je igrala ogromnu ulogu u tome kako se sifilis objašnjavao javnosti i kakva je borba predlagana. Stručnjaci su pozvali seksualne radnice da "ostanu čiste", a to isto nije savetovano muškarcima koji su tražili njihove usluge.
Jedan pokušaj lečenja bila je i inokulacija. Tako su sredinom XIX veka lekari namerno zaražavali prostitutke sifilisom u nadi da će steći imunitet.
