'Lebdeli' su između života i smrti a onda im je ubrizgan lek - vek kasnije, on i dalje spašava živote miliona

Dijabetes se smatra jednom od najčešćih hroničnih bolesti u svetu, od koje prema trenutnim procenama boluje oko 422 miliona ljudi.

Eksperiment nad decom

Januar je 1922. godine, a četrnaestogodišnji dečak po imenu Leonard Tompson lebdi između života i smrti u svojoj bolničkoj postelji Opšte bolnice u Torontu, zajedno sa još 50-oro dece. Njegovi roditelji su obavešteni da se nalazi u završnoj fazi dijabetesa, za koju je do tog trenutka jedina terapija bila izgladnjivanje pacijenata. Imao je 29 kg, a što je još gore prema mišljenju lekara previše često je upadao u kome.

Njegov otac je toliko očajan da pri prvom pomenu o eksperimentalnom leku koji nikada pre nije isproban na drugom ljudskom biću - pristaje, zajedno sa drugim roditeljima. Pošto je vreme za neke od njih bilo od presudno značaja, lekari im ubrzo ubrizgavaju insulin.
Jedno po jedno, deca su počela da se bude iz kome. A soba koja je nekada bila ispunjena očajem roditelja, sad je bila mesto uzdaha sreće i olakšanja. 

Dve nedelje potom, deca su opet bila podvrgnuta tretmanu injekcijama insulina, a rezultati su bili zapanjujući. A sam Leonard Tompson koji je nakon prve doze imao alergijske reakcije se zajedno sa drugom decom uspešno oporavljao, s druge strane, revolucija u lečenju dijabetesa je upravo počela.

Otkriće čudotvornog leka

Insulin je godinu dana ranije otkrio dr Frederik Bantingiz Londona u Ontariju, čiji fokus istraživnaja je bio pankreas i njegova uloga u regulisanju šećera i ugljenih hidrata. Nakon početnih ideja na koji način ovaj organ kod dijabetičara funkcioniše i kako bi trebalo da se leči, svoje mišljenje je prezentovao svetski poznatom fiziologu Dž.Dž.R. Maklodu sa Univerziteta u Torontu.

U početku skeptičan prema ideji mladog doktora, Maklod mu je nakon ubeđivanja dopustio da koristi njegovu improvizovanu laboratoriju tokom leta 1921. godine i obezbedio pse za eksperiment i studenta medicine po imenu Čarls Best, da pripomogne tokom hemijskih analiza. Nakon laboratorijskih usledili su oni na ljudima koji su opisani u prvom delu članka.

Rezultate su potom opisali u časopisu Journal of Laboratory and Clinical Medicine, odakle su otkriće insulina i njegova primena na ljudska bića dospeli na naslovne strane širom sveta i doprinele tome da Banting i Maklod 1923. godine dobiju Nobelovu nagradu iz oblasti medicine.

Leonard je živeo još 13 godina zahvaljujući insulinu, pre nego što je podlegao upali pluća u 27. godini. Ipak, eksperiment u kom je zajedno sa još 50-oro dece učestvovao je otvorilo vrata novim otkrićima kada su hormoni i niz čudotvornih lekova koji nastavljaju da spašavaju živote milona ljudi u pitanju.