Da li smo odustali od vizije sveta u kom žive samo superiorna bića: Ideologija poboljšanja ili smrt civilizacije?

Ideologija eugenike, ideje o svetu ispunjenom savršenim genetskim materijalom, u različitim oblicima, širi se već više od 200 godina - od organizacija za planirano roditeljstvo, preko nacističke zloupotrebe, do svog liberalnog koncepta.

POČETKOM XIX VEKA, u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, nastao je ideološki pokret pristalica eugenike - takozvani "Eugenički pokret". Ova reč poreklom je iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu glasi "dobri geni", a pokretači, kao i sledbenici ove ideologije, imali su viziju o svetu u kom postoje samo "superiorna bića" (ljudi sa dobrim genima).

Naravno, da bi takva ideja imala potencijal da bude sprovedena u delo, nije bilo dovoljno samo ohrabriti one sa "poželjnim" genima da se što više razmnožavaju.

Nasuprot njih, ipak, nalazili su se oni okarakterisani kao "inferiorni", a po mišljenju pobornika eugenike, to su bili svi oni koji svojim "lošim genima" ugrožavaju ljudski progres. Naučnici Frensis Galton i Čarls Devenport, ličnosti koje su prve širile ideju o eugenici, smatrali su da svima koji su bolesni, slabi ili siromašni - treba biti oduzeto pravo na reprodukciju.

Izvor: Art & Architecture Collection/NEW YORK PUBLIC LIBRARY/ SC / Sciencephoto / Profimedia

I dok se u Americi ideja o ovakvoj ideologiji najviše širila kroz organizacije, poput Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo, evropski scenario, bio je znatno krvaviji. Primena najjezivijih eugeničkih principa, na tlu Evrope, dogodila se za vreme nacističke Nemačke, kada je po naredbi Adolfa Hitlera, još 1933. godine, na snagu stupio Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima. Ovaj zakon, doveo je do nasilne sterilizacije nekoliko stotina hiljada ljudi.

Više od pola veka kasnije, na području savremenog Zapada, barem deklarativno - ljudska prava stavljena su kao primarni fokus gotovo svake političke agende. Međutim, da li to znači da je koncept koji eugenika podrazumeva ostao deo ružne prošlosti? Premda je svetu nanela mnogo zla, ova ideja ipak, u drastično drugačijem obliku - održala se sve do danas.

Liberalna eugenika, model koji se razvija devedesetih godina prošlog veka, podrazumeva upotrebu biotehnologije u svrhe podizanja kapaciteta i sposobnosti zdravih ljudi iznad norme zdravlja. Akcenat ideje liberalne eugenike, stavljen je na slobodu izbora roditelja kada su u pitanju željene karakteristike njihovih potomaka. Žena bi, dakle, imala mogućnost da napravi izbor potomstva, tako što će moći da ostane u drugom stanju sa "genetičkom kopijom", ili "klonom genija".

Iako dosadašnja medicinska i tehnološka dostignuća nisu pokazala dovoljno velike šanse kada je u pitanju uspeh pri biranju osobina deteta - i dalje postoji popriličan procenat društva koji prihvata ovakva rešenja. S druge strane, glavni argumenti onih koji se protive ideologiji liberalne eugenike, zasnivaju se na strahu i moralnoj odvratnosti prema genetskim intervencijama. Vrsti odvratnosti koja proizilazi iz gorkih eugeničkih iskustava XX veka. Upravo iz iracionalnosti ovakvih stavova, ovaj fenomen krajem dvaedestog i početkom dvadeset i prvog veka, postaje predmet interesovanja sve većeg broja humanista.

Nikolas Ejgar, novozelandski filozof čiji se rad fokusira na etiku novih tehnologija, jedan je od glavnih zastupnika bioinženjeringa. Ipak, ovaj naučnik problematici koju fenomen liberalne eugenike nosi sa sobom - pristupa kritički. On se pita: Da li bi opšte prihvatanje ideologije liberalne eugenike, na prvom mestu moglo dovesti do stvaranja uniformisanog, a zatim i aseksualnog društva?

"Skladište za izbor rasplodnog materijala"

U želji da ilustruje svoje hipoteze, Ejgar navodi primere eugeničkih programa u Sjedinjenih Država s kraja XX veka među kojima i takozvano "Skladište za izbor rasplodnog materijala" koje je 1978. godine na svom imanju otvorio milioner Robert Grejem sa idejom da nobelovci doniraju svoje semene ćelije. Međutim, ispostavilo se da je broj donora–nobelovaca veoma mali, kao i da tehnologija do tog momenta i dalje nije napredovala dovoljno, da bi verovatnoća uspeha intervencije bila zagarantovana. Ipak, potkovan znanjem o sveukupnom napretku tehnologija, Ejgar tvrdi da će ovakvi koncepti u bliskoj budućnosti biti lako izvodljivi, a samim tim i široko dostupni.

Ukoliko se ideja ovakve eugenike "odomaći", Ejgar zaključuje - to bi predstavljalo opasnost od stvaranja društva u kom su svi isti. Šta bismo radili kada bi svi na svetu bili geniji? Takođe, s obzirom na činjenicu da ideja liberalne eugenike kakva danas postoji, podrazumeva samoreprodukcija isključivo žena - ovakva ideologija mogla bi voditi u aseksualno društvo, koje bi uništilo do sada poznate koncepte rodbinskih odnosa.

Izvor: AMERICAN PHILOSOPHICAL SOCIETY / Sciencephoto / Profimedia

Premda u svojim radovima ne skriva oduševljenje idejom o slobodi izbora roditelja kada su u pitanju željene osobine njihovih potomaka, filozof Nikolas Ejgar, ipak upozorava na zloupotrebe do kojih bi usled opšteg prihvatanja bioinženjeringa ili legalizacije eutanazije moglo doći. Kako kaže, u stavovima doktora Džona Lorbear, koji tvrdi da svaka eugenika pre ili kasnije završava u autoritativnoj ili nacističkoj - i te kako ima istine.

Zbog toga, Ejgar naglašava da liberalna eugenika, da bi se kao takva mogla održati, mora u potpunosti da podrazumeva slobodu izbora. Nagovaranje od strane lekara na bilo kakvu odluku vezanu za buduće potomstvo, moralo bi se izbeći. Međutim, ono što on ističe kao najbitnije, jeste da država nikako ne bi smela da utiče na slobodu roditelja kada su u pitanju biotehnološke intervencije. Takođe, državi ne bi smela da se da prilika da manipuliše naučnim proučavanjima naslednih osobina i bolesti. Odstupanje od ovakvih pravila, smatra Ejgar, moglo bi dovesti do državno-korporacijskog plana opravdanog liberalnom ideologijom i utilitarističkim principom ostvarivanja kvalitetnijeg života.

Kakvo je vaše mišljenje?