Doktor mu je prepisao radijum kao lek, efekti su bili zastrašujući: Slučaj ovog čoveka zauvek je promenio farmakologiju

Eben Bajers je 1927. godine počeo da pije "lekovitu vodu" koju mu je prepisao doktor, nakon tri godine njegovo telo je počelo da se raspada, a njegov slučaj je pokrenuo debatu o sigurnosti upotrebe lekova u Americi.

Doktor predlaže radioaktivni lek

Rođen 12. aprila 1880. godine kao sin Aleksandra MekBernija Bajersa - kolekcionara umetničkih dela, finansijer i predsednik istoimene čeličane, ali i Nacionalne banke gvožđa u Pitsburgu. Odrastao je okružen bogatstvom koje je podrazumevalo odlazak na prestižne škole Sv. Pavla u Konkordu gde je ubrzo otkrio svoju ljubav prema golfu i sportu. Nakon završetka studija, njegova budućnost je izgledala svetlo nakon što je preuzeo deo porodičnog posla na sebe. 

Novembra 1927. godine, Eben Bajers se vratio kući da prisustvuje godišnjoj fudbalskoj utakmici između Jejla i Harvarda kada je voz kojim se vozio naglo stao. Prema nekim izvorima, on je tada pao sa svog ležaja i povredio ruku. Njegov lekar, mu je tom prilikom prepisao Radijator - lek napravljen rastvaranjem radijuma u ​​vodi - jer sredinom 1920-ih niko nije bio svestan da radioaktivni materijal može izazvati genetske mutacije i rak ukoliko je neko dovoljno dugo izložen većim količinama radijuma.

Tokom naredne tri godine u medicinskoj dokumentaciji Bajersa je zabeleženo kako je popio čak 1.400 doza spomenutog leka. Što znači da je pio i do tri boce na dan. Ne sluteći ništa, Eben Bajers je čak tvrdio da mu je lek pružao osećaj "pojačane" energije ali koji god da je razlog bio u pitanju, neželjeni efekti su bili razorni.

Zastrašujući efekti "radioaktivne vilice" i kraj "lekovitog" radijuma

Godine 1931., nakon početnih simptoma koji su uključivali glavobolje i gubitak težine, za Eben Bajersa je usledio šok kada je vilica počela da mu se raspada. To je bio samo početak jer su se njegove kosti i tkiva u završnim fazama raspadale od iznutra ka spolja, a prema tvrdnjama njegovih prijatelja to mu je davalo "monstuozni" izgled. Ipak, kako je sam Bajers tvrdio on nije osećao nikakav bol.

Federalna trgovinska komisija je u tom periodu počela na osnovu brojnih primera sa fatalnim ishodom, da istražuje uticaj Radijatora na ljudsko telo. Kada su čulu za Bajersovu priču, Agencija je tražila od njega da svedoči, međutim pošto je bio previše bolestan poslali su advokata po imenu Robert Vin u njegovu vilu na Long Ajlendu da ga intervjuiše.

Vin je kasnije napisao: "Teško bi bilo zamisliti strašnije iskustvo u raskošnijem okruženju... Bajersova cela gornja vilica, osim dva prednja zuba i veći deo njegove donje vilice su bili uklonjeni. Svo preostalo tkivo njegovog tela se raspadalo, dok su se u njegovoj lobanji stvarale u rupe."

Bajers je 31. marta 1932. godine, umro u 51. godini. Iako je kao uzrok njegove smrti navedeno "trovanje radijumom", prava posledica je bio rak izazavan lekom koji je uzimao tri godine. Izveštaji tvrde da je u njegovom telu bilo toliko radijuma da je čak i njegov dah najverovatnije bio radioaktivan, zbog čega je izdat nalog da se sahrani u kovčegu obloženom olovom.

Njujork Tajms u to vreme je pratio slučaj i izvestio kako je ubrzo nakon ovog slučaja Federalna komisija zatvorila proizvođača Radijatora. Dok je vlada počela da kažnjava druga farmaceutska preduzeća koja su pravila "lekove" na bazi radijuma.

"Slučaj Bajers" je tokom vremena otvorio mnoga pitanje o bezbednosti upotrebe novih lekova, na osnovu kojih su federalna komisija i Uprava za hranu i lekove dobila veća ovlašćenja. Stoga danas, svaki lek mora da prođe kroz stroga testiranja i da dobije odobrenje da je bezbedan za ljudsku upotrebu od strane FDA-a. A deo zasluga za ovu strogu praksu nosi i smrt Ebena Bajersa.