Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vršio je eksperimente na crnkinjama jer je verovao da ne osećaju bol: Preispitivanje nasleđa "oca ginekologije"

Džejms Marion Sims smatra se "ocem ginekologije" u vremenu kada su se pregledi ženskih reproduktivnih organa smatrali neukusnim i neprikladnim, ali se za njega takođe vezuju brojne kontroverze.

 Džejms Marion Sims Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain), William Kurtz

Malo je lekara koji su istovremeno bili toliko hvaljeni i prezirani, kao što je to bio Džejms Marion Sims.

Sims je dobio titulu "oca moderne ginekologije" jer je razvio pionirske medicinske instrumente i hirurške tehnike vezane za reproduktivno zdravlje žena. Imenovan je za predsednika Američkog medicinskog udruženja 1876. godine, a 1880. godine je postao predsednik Američkog ginekološkog društva, organizacije u čijem je osnivanju učestvovao. Širom sveta su ljudi podizali statue Džejmsu Marionu Simsu.

Zbog čega je onda njegov rad na polju ginekologije do danas ostao kontroverzan?

Možda će Vas zanimati i:

SMATRAO JE DA CRNCI NE OSEĆAJU BOL

Sims je svoja istraživanja sprovodio na tamnoputim robinjama, a tokom intervencija i zhvata im nije davao anesteziju, niti bilo koje druge dostupne lekove protiv bolova.

Istoričari, ljudi iz stuke i drugi koji se interesuju za temu medicinske etike, do danas ne odobravaju način na koji je ovaj lekar zloupotrebljavao tela crnih žena zarad svojih eksperimenata.

Simsa su još u njegovo vreme optuživali da mu je više stalo do eksperimenta nego do pružanja terapijskog tretmana, kao i da je izazvao neizrecivu patnju, delujući vođen rasističkim shvatanjem da crnci ne osećaju bol.

PIONIR GINEKOLOŠKE HIRURGIJE

Sims se bavio medicinom u vreme kada se lečenje ženskih reproduktivnih organa smatralo neukusnim i neprikladnim.

Džejms Marion Sims je bio pionir hirurške tehnike lečenja vezikovaginalne fistule, uobičajene komplikacije posle porođaja u 19. veku, stanja kada rascep između materice i bešike izaziva stalan bol i nekontrolisano curenje urina.

Pojedini istoričari za Simsa kažu da je jednostavno bio čovek svog vremena, kome je cilj opravdavao sredstva i da su žene obolele od fistula verovatno toliko želele tretman da su same pristajale da učestvuju u njegovim eksperimentima.

Istorija nije zabeležila kakav je bio stav žena nad kojima su vršeni zahvati, jer je saglasnost robovlasnika, koji su imali finansijske koristi od njihovog oporavka, tada bio jedini zakonski uslov za dobijanje medicinskog tretmana.

GINEKOLOG I ROBOVLASNIK

Rođen 1813. godine u okrugu Lankaster, u Južnoj Kaliforniji, Džejms Marion Sims započeo je svoju medicinsku karijeru u vreme kada lekari nisu prolazili rigoroznu obuku kao danas.

Nakon stažiranja u lekarskoj ordinaciji, pohađanja tromesečnog kursa i jednogodišnjeg studiranja na medicinskom koledžu Džeferson, Sims je započeo svoju praksu u Lankasteru. Kasnije se - u potrazi za novim početkom nakon smrti prva dva pacijenta - preselio u Montgomeri, u državu Alabama.

U Montgomeriju je Sims izgradio reputaciju među bogatim vlasnicima plantaža i lečio je njihove robove. Prema navodima Vanese Gembl, profesorke medicinskih i humanističkih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington, osnov Simsove prakse leži u trgovini robovima.

Sims je od zarade izgradio bolnicu sa osam osoba u srcu trgovačkog okruga u Montgomeriju, a i dalje se većina lekarskih pregleda odvajala na plantažama. Samo su teže povređeni ili oboleli pacijenti dovođeni u ordinaciju.

PRVI SIMSOV GINEKOLOŠKI PREGLED

Kao i većina lekara u 19. veku, ni Sims na početku karijere nije bio mnogo zainteresovan za lečenje žena, stoga nije imao potrebu za ginekološkom obukom. Proučavanje i lečenje ženskih reporoduktivnih organa smatralo se uvredljivim i neprijatnim.

Do njegovog interesovanja za lečenje žena došlo je nakon što je pomogao pacijentkinji koja je pala sa konja i patila od bolova u karlici i u leđima.

Kako bi pomogao ovoj ženi, shvatio je da pregled mora da izvrši kroz vaginu. Postavio ju je četvoronoške, sa glavom nagnutom ka napred, a zatim prstima opipao unutrašnje organe. Ovaj pregled inspirisao ga je da razvije medicinski instrument - preteču današnjeg spekuluma.

Sims je ustanovio da pacijentkinja ima vezikovaginalnu fistulu, stanje za koje tada nije postojao lek. On je 1845. godine počeo da eksperimentiše sa hirurškim tehnikama kako bi lečio takve fistule. Tehnike i metode lečenja isprobavao je na robinjama, koje su praktično, privremeno prelazile u njegovo vlasništvo, dok se lečenje ne završi.

DA LI SU SE ROBINJE DOBROVOLJNO LEČILE?

Sims je u svojoj autobiografiji napisao da su žene "zahtevale" da im operacijom ublaže tegobe. Odgovori an pitanja - da li su pristale ili nisu; da li su mogle da se predomisle; i da li im je detaljno objašnjeno šta podrazumeva procedura - nikada nisu zabeleženi u bilo kom istorijskom dokumentu. 

Danas su poznata imena tri pacijentkinje sa fistulom iz Simsove evidencije, a to su Lusi, Anarha i Betsi.

Prva koju je operisao bila je osamnaestogodišnja Lusi, koja se porodila nekoliko meseci pre pregleda i od tada nje mogla da kontroliše bešiku. Tokom zahvata, pacijentkinje su bile potpuno gole. Klečale bi na kolenima, nagnute napred - na svoje laktove, tako da im glava leži na rukama. Lusina operaciju je trajala sat vremena. Vrištala je od bola dok je još desetak drugih lekara posmatralo zahvat. Prema evidenciji koju je vodio sam Sims "Lusina agonije je bila ekstremna". Zbog greške koju je napravio, Lusi je doživela trovanje krvi. "Mislio sam da će umreti... Lusi je bilo potrebno dva ili tri meseca da se potpuno oporavi od posledica operacije", napisao je.

Simsove operacije dugo nisu bile uspešne. Nakon četiri godine eksperimentisanja i 30 operacija na jednoj ženi, sedamnaestogodišnjoj robinji po imenu Anarha, uspeo je da "usavrši" svoj metod.

Tada je zahvat počeo da izvodi i na belkinjama, kojima je davao anesteziju, novinu tadašnje medicine.

Iako su mnogi tadašnji lekari bili nepoverljivi prema anesteziji, potencijalne medicinske komplikacije nisu bile razlog zbog kog Sims nije davao anesteziju crnkinjama. Njegova odluka je bila zasnovana na uverenju da crnci i crnkinje ne doživljavaju bol kao belci i belkinje.

EKSPERIMENTISANJE NA POROBLJENOJ DECI

Pisac i medicinski etičar Harijet Vašington kaže da su Simsova rasistička uverenja uticajnija od njegovih ginekoloških eksperimenata.

I pre i posle ginekoloških eksperimenata, on je testirao hirurške zahvate na deci crnih robova u nastojanju da izleči neonatalni tetanus, u čemu nije imao velikog uspeha. Za operisanje afroameričke dece koristio je obućarski alat.

Toko 1850-ih, Sims se preselio u Njujork i otvorio prvu bolnicu za žene, gde je nastavio da testira kontroverzne medicinske tretmane na pacijentkinjama. Kada bi neka od Simsovih pacijentkinja umrla, on bi krivicu u potpunosto pripisao "lenjosti i neznanju njihovih majki i babica crnkinja koje su o njima brinule". Nije verovao da nešto nije u redu sa njegovim metodama.

"Simsova praksa je bila kontroverzna još za vreme njegovog života", kaže Vašington. Medicinska zajednica je raspravljala o njegovim metodama. I pojedine bele kolege su se otvoreno protivile njegovim eksperimentima, jer su mislili da je otišao predaleko.

STATUE SIMSU IZAZVALE SU PROTEST

Džej Marion Sims godinama je slavljen kao pionir ginekologije u medicinskoj istoriji. Njegove statue su postavljene, između ostalog, u Central Parku u Njujorku, Državnom domu Južne Kalifornije i ispred njegove stare medicinske škole, Univerziteta Džeferson, u Filadelfiji.

Nakon nekoliko godina protesta, statua iz Filadelfija je premeštena u skladište, a statua u Central Parku je uklonjena 17. aprila 2018. godine.

Možda će Vas zanimati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Miloš

Nije verovao da crnkinje ne osećaju bol, nego je to koristio kao izgovor. Svesno se je iživljavao nad bespomoćnim robinjama! Ako neko vrišti u agoniji nema šta da se veruje, očigledno je da oseća bol.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka