Geniji se često opisuju kao neshvaćene osobe, čije razvojne puteve prate i pojedine nelogičnosti. Da li verujete u to da je jedan od najpoznatijih fizičara na svetu ikada mogao da bude loš matematičar?
Svima je manje-više poznat život i stvaralaštvo genija Alberta Ajnštajna. Možda nemamo svi zadovoljavajuće znanje o tome šta predstavlja E = mc² ili kakav je istinski značaj ove formule, ali svako ko je postigao da njegovo znanje iz matematike i fizike bude opšteprihvaćeno i poznato, mora biti poseban.
Imena kao što su Isak Njutn, Galileo Galilej i drugi, stoje uz Ajnštajnovo ime kada govorimo o oblikovanju našeg načina razmišljanja o svetu. Ipak, njegovo veliko dostignuće na polju nauke često se ističe kao iznenađujuća pojava: Za Ajnštajna govore da prvenstveno nije pokazivao osobine nekoga ko bi imao potencijala da studira, a on je ovakva razmišljanja nadmašio u svakom mogućem smislu.
Pročitajte i9 stvari koje niste znali o Albertu Ajnštajnu
Najuvreženija legenda koja se prepričava u vezi sa Ajnštajnovim školovanjem je da je poznati naučnik pao matematiku. Ova priča se često upotrebljava kao podstrek slabijim đacima, međutim istina je malo komplikovanija.
Često se napominje i podatak da je Ajnštajn bio dete sa disleksijom, zbog čega je išao i na terapije, a neki izvori iznose i podatke o problemima sa govorom i emocionalnom kontrolom govora. Na osnovu glasina o njegovom detinjstvu dosta se polemiše i danas da je zbog svojih slabijih sposobnosti zaostajao za svojim vršnjacima.
S druge strane su Ronald V. Klark i Abraham Pais - pisci Ajnštajnove biografije, koji odbacuju sve navedene glasine. Pais objašnjava da Albertovi roditelji jesu bili zabrinuti za njegov razvoj, ali da je on do perioda između druge i treće godine bio spososban da se izražava kompletnim rečenicama.
Buntovno detinjstvoAjnštajn, mladić koji nije obećavao
Klark je u odbranu od glasina citirao izjavu Ajnštajnovog sina, Hansa Alberta, koji je jednom prilikom za svog oca rekao da je još kao dečak bio prilično izolovan od sveta. Ne zvuči li ovo kao tipična slika neshvaćenog genija? Možda on nije imao uopšte problema sa govorom već samo nije bio zainteresovan za to.
Introvertnost pratila ga je kroz čitavo školovanje. U sedmoj godini, kada je dobio papir sa ocenama, Albertova majka je napisala: „Ponovo je broj jedan, njegove ocene su briljantne”, a dalje se navodi da je Ajnštajn sa trinaest godina bio zadubljen u filozofska dela i da je pomno čitao Darvinova. „Rasprostranjeno mišljenje da je Ajnštajn bio siromašan student nimalo je potkrepljen podatak”, zaključio je Pais.
Nadaren student? Da. Student lepog ponašanja, marljiv i uspešan? Ne baš.
Kompletirani rukopisiPronađen poslednji deo Ajnštajnovog proračuna teorije svega
Albert se kasnije tokom života suočavao sa problemom pronalaženja sigurnog posla, zbog istih osobina koje je imao tokom školovanja. Smatrao je sebe neshvaćenim među ostalim akademicima. Odudarao je zbog svoje nezavisnosti i zbog toga što nije bio podložan uklapanju prema ostalima.
To sve i dovodi do pitanja: Otkud onda čuvena priča o njegovom padanju matematike?
Ta glasina o nepoloženom testu iz matematike u četvrtom razredu je prosto netačna. Istina je da je omanuo kada je polagao prijemni ispit za čuvenu Federalnu politehničku školu u Cirihu. Prirodno je prednjačio u odnosu na sve, pa je tako i na prijemnom ispitu u odnosu na ostale studente bio dve godine mlađi. On je i ovde test iz matematike uradio na zavidnom nivou. Položio je fiziku i matematiku, ali je ne naučničke predmete uradio prilično slabo, pa je to bio razlog što nije bio primljen.
Umesto toga studije je započeo na Kantonskoj školi u Arau, u severnom delu Švajcarske. Radeći na sebi i dalje zaslužio je svoje mesto u prestižnoj školi u Cirihu.
Sudeći po svemu, Ajnštajn nije bio student za uzor, ali takođe nije nikada bio loš đak. Glasine o njegovom padanju testa iz matematike potpuno su nezaslužene. Oduvek je želeo da bude matematičar.
Kombinacijom glasina, preterivanja i poluistina nastala je zabluda koja se vrlo lako rasprostranila.
Naposletku, evo još jedne zanimljive činjenice u vezi sa Ajnštanovim školovanjem: Na njegovoj poslednjoj godini studija u Arau, sistem osenjivanja je izokrenut - 1 je postala najniža, a 6 najviša ocena. Pre toga važilo je obrnuto pravilo.
S tim u vezi, neko je mogao da vidi mnogo jedinica među Ajnštajnovim ocenama i ne znajući ostale informacije donese pogrešan zaključak, koji bi poljuljao njegov ugled i doveo u sumnju sav njegov naučnički doprinos.
