Izumi do kojih možda ne bi došlo da nije bilo Alberta Ajnštajna

Iako ih nije izumeo, Ajnštajn je svojim naučnim otkrićima dosta doprineo da sledeća 4 izuma ugledaju svetlost dana.

Prognoza berze

Trgovačke firme s Vol Strita zapošljavaju armije matematičara koji treba da analiziraju cene akcija na dnevnom nivou koristeći najsofisticiranije alate. Ukoliko otkriju čak i blagi nagoveštaj na koji način će cene skočiti, ovi matematičari mogu da naprave milijarde. Berze prate ono što matematičari zovu slučajnom šetnjom: osim ukoliko se desi neki spektakularni događaj, cene će na kraju svakog dana moći koliko da opadnu toliko i da se povećaju. Ukoliko uopšte postoje određeni obrasci,oni moraju da budu veoma suptilni i teško pronicljivi. 

Neki od matematičkih principa iza komplikovane analize berze se mogu naći kod Anjštajna.

On je pokušavao da objasni Braunovo kretanje koje je prvi primetio engleski botaničar Robert Braun 1827. godine.

Kad je Braun pogledao kroz mikroskop, video je da se čestice prašine u kapljici vode kreću okolo besciljno. Braunovo kretanje nema ništa sa živim česticama prašine, pa kako je onda moguće da se one kreću?

Jasnije objašnjenje se našlo u Ajnštajnovom radu iz 1905. godine, u kojem je opisano da su se zrna čestice borila s nevidljivim atomima vode. Ajnštajn je pružio uvid u jednačinu koja je haotično kretanje opisala matematički. Njegov rad o Braunovom kretanju je poznat i kao prvi, koji sadrži dokaze da atomi i molekuli zaista postoje i dalje služi kao osnova za neke prognoze na berzi.

Laserski pokazivači

Prvi prototip lasera nastao je u laboratoriji 1960-ih godina, uređaja koji se prostire na sva polja delovanja, od čitača bar-kodova do sistema za uklanjanje dlačica. A sve je izraslo iz ideje koju je Ajnštajn imao 1917. godine, kad je pokušavao da bolje razume kako svetlost deluje u interakciji sa materijom.

Započeo je zamišljajući gomilu atoma koji se kupaju u svetlosti, a iz svojih prethodnih radova, znao je da atomi koji se nalaze u stanju niske energije mogu da apsorbuju fotone i pređu u stanje više energije. Isto tako, atomi s više energije mogu spontanu da emituju fotone i pređu u stanje nižeg napona. Kad dovoljno vremena prođe, sve se rešava u ravnoteži. 

Zahvaljujući ovoj pretpostavci, Ajnštajn je došao do jednačine, koju je mogao da koristi za izračunavanje kako radijacija iz takvog sistema treba da izgleda. Nešto je nedostajalo: proces stimulisane emisije do koje je kasnije došao.

Laser je samo gedžet koji iskorišćava ovu pojavu.