Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li bi se tok istorije matematike promenio da se Gaus nije plašio stručne javnosti?

Da li bi se tok istorije matematike promenio da se Gaus nije plašio uzrujane stručne javnosti?

 Izvor: Foto: Profimedia

"Slobodno smem da tvrdim da je lakše bilo zaustaviti Sunce, da je lakše bilo pokrenuti Zemlju, nego smanjiti zbir uglova u trouglu, dovesti paralele do približavanja i razdvojiti normale na pravoj da se razilaze", govorio je ruski profesor matematike Venjamin Fjorodovič Kagan.

I zaista, matematičari su kroz istoriju konstantno preispitivali svoj stav po ovim pitanjima. U jednom zapisu pominje se kako je Lagranž u starosti pripremio raspravu o paralelama, međutim izlaganje je završio već na početku, rečima: "Moram još o tome da razmislim".

Karl Fridrih Gaus, vodeći matematički um 19. veka, koji je takođe izveo nekoliko zaključaka o teoriji paralelnosti, o novoj geometriji mimo euklidske, bio je na velikom oprezu kada se radilo o ovoj temi. Štaviše, ustručavao se da o tome javno govori, pa čak i da podržava druge koji su se bavili pitanjem Euklidovog postulata paralelnosti. U jednom pismu, Gaus kaže: "Bojim se povika Beoćana koji će se podići kada objavim svoje poglede u celini." Da li bi se tok istorije matematike promenio da se Gaus nije plašio uzrujane stručne javnosti koja ne bi mogla razumeti novi geometrijski svemir? Pre svega, o kakvoj se geometriji radilo?

Čitavih dve hiljade godina unazad, jedini geometrijski autoritet na sceni predstavljalo je delo koje je Euklid objavio u trinaest knjiga, objedinjenih pod naslovom Elementi. U ovom velikom udžbeniku sadržana je samo elementarna geometrija, bez materijala više geometrije, ali o kojoj je Euklid takođe pisao u posebnim traktatima. Stoga je geometrija data u Elementima popularno nazvana elementarnom, odnosno euklidskom. Zasnovana je na aksiomama i postulatima, ukupno njih četrnaest.

Peti postulat

Deduktivne metode iznete u Elementima dugo su smatrane skoro jedinim metodom izlaganja svih nauka. Spinoza je, na primer, pišući svoju Etiku, pozajmio ovaj oblik izlaganja od Euklida. Premda za današnji matematički aparat ovakvi pristupi imaju nedostatke, i dalje su uzor naučne strogosti kada je reč o školskim predavanjima, gde se smatraju pristupačnijim za mlađi uzrast u poređenju sa savremenim, aksiomatskim. Ova nepreciznost ne umanjuje značaj Elemenata, njihova vrednost je svakako neupitna.

Na temeljima Elemenata, Isak Njutn je izgradio klasičnu mehaniku. Mnogi filozofi su proglasili Elemente nepogrešivim učenjem o realnom svetu, međutim, domet nauke tog vremena uticao je na stvaranje određenih propusta ovog dela. Pored pokušaja da se definišu tačka, prava i ravan koje se danas smatraju osnovnim pojmovima, možda najpoznatiji zapis oko kojeg se raspravljalo bio je peti postulat u nizu.

Zašto peti postulat? Pre svega, on kaže: "Neka se pretpostavi da će se, ako jedna prava u preseku sa drugim dvema obrazuje sa iste strane dva unutrašnja ugla čiji je zbir manji od dva prava ugla, te dve prave, beskrajno produžene, seći i to sa one strane sa koje su ovi uglovi manji od dva prava."

Poznavaoci Euklidovog dela smatrali su da bi peti postulat trebalo da se dedukuje iz ostalih aksioma i da ne treba pristati na to da on bude jedan od osnovnih stavova. Opšti utisak je i da ga je Euklid nerado uveo kao postulat, nakon više pokušaja da ga izbegne, odnosno dokaže.

Nedoumice u vezi sa petim postulatom rezultirale su proučavanjem dugim dve hiljade godina, tokom kojih su ga tretirali kao nedokazivu teoremu. Jer, na koji god način bi pokušali da ga izvedu iz ostalih aksioma, matematičari bi upadali u začarani krug gde bi ga zapravo dokazivali pomoću samog sebe.

U čvrstom verovanju u nepogrešivost Elemenata, mnogi su se upuštali u traganje za dokazom petog postulata. Među njima je bio monah Đovano Sakeri koji 1733. godine piše raspravu pod nazivom "Euklid očišćen od svih mrlja", međutim, ne uspeva u nameri. Nešto kasnije, hrabrije od Sakerija istupa švajcarski naučnik Johan Hajnrih Lambert dolazeći do značajnih zaključaka koji su tek šezdeset godina kasnije dokazani, ali ni on ne daje odgovor na pitanje može li se dokazati peti postulat.

Spaljene brošure

No, vratimo se Gausu, prvom iz "svetog trojstva" neeuklidske geometrije. Kao naučnom autoritetu tog vremena, već početkom 19. veka javljali su mu se mnogi matematičari sa određenim zapažanjima vezanim za moguću novu geometriju koja bi izostavila peti postulat.

Profesor Ferdinand Karl Švajkart u pismu Gausu zaključuje da postoji dvojaka geometrija i da je euklidska geometrija specijalan slučaj druge geometrije i da važi kada je određena konstanta beskonačna. Međutim, Gaus nije podržao ove rezultate, upravo se bojeći da ih naučna zajednica neće shvatiti, te da će njegov autoritet time biti podriven.

Švajkartovu ideju dalje je razvijao njegov rođak Taurinus u delu Teorija paralelnih linija. On se takođe obraća Gausu, međutim, od njega ne dobija podsticaj za dalji rad. "Za čoveka koji je ispoljio veliki matematički um, ja se ne bojim da će pogrešno razumeti gore izloženo (programska pitanja neeuklidske geometrije); ali vi u svakom slučaju morate na to da gledate kao na ličnu informaciju, koja uopšte ne treba da bude objavljena."

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka