Prve gramofonske ploče nisu napravljene zbog muzike

Iako mnogi prepoznatljiv pucketav zvuk gramofonske ploče povezuju sa šlagerima u filmovima zlatnog doba Holivuda, one nisu napravljene da bismo uživali u muzici.

Uz to, snimak je trajao svega pet minuta.

Prvu tehnologiju za snimanje gramofonskih ploča osmislilo je Američko udruženje slepih 1932. godine. 

Pri kraju Prvog svetskog rata, potreba za audio-knjigama je značajno porasla. Ranjeni veretani su se vraćali u Ameriku i među njima je bilo mnogo njih koji su u ratu ostali bez vida, tako da nisu mogli da čitaju. Potražnja za audio-knjigama je bila ogromna.

Zanimljivo je da je na samom početku razvijanja ovakvog programa za pomoć osobama oštećenog vida protivnik bila Helen Keler, čuvena američka spisateljica i pedagoškinja koja je od detinjstva bila slepa i gluva. Ona je smatrala da je ovaj program samo rasipanje, te je prijatelju napisala da joj je nepojmljivo da dok ljudi širom sveta gladuju, Amerika troši ogroman novac na audio-knjige. 

Još uvek nije poznato zbog čega se Helen Keler predomislila, ali je 1935. godine kontaktirala s Američkim udruženjem slepih i dala mu svoju podršku. Tom prilikom je ona obećala da će pomoći snimanje audio-knjiga (što je usavršilo ovu tehnologiju do pojavljivanja vinil ploče). Njena podrška je podstakla i predsednika SAD-a Frenklina Ruzvelta da pomogne - on je audio-knjige uključio u Kongresnu biblioteku i donirao novac iz državnog budžeta kako bi program što bolje funkcionisao. 

Na kraju Drugog svetskog rata, potražnja za audio knjigama je bila još veća, tako da je biblioteka američkog Kongresa držala konferencije kako bi pomogla da se usavrši tehnologija. Ovo usavršavanje je dovelo do toga da 1948. godine kvalitet zvuka bude još bolji, a ploče su uveliko počele da se upotrebljavaju kako bi se zabeležila muzika.

Možda će vas zanimati i: