Znate li kada se u istorijskim spisima prvi put pominje poljubac? Da li je reč o naučenom ili urođenom ponašanju?
Jedan od najstarijih tekstova koji opisuju ovaj čin pronađen je u Indiji oko 1.500. godine pre nove ere i pisan je na sanskrtu. Poljubac se zatim u literaturi ne pominje nekoliko vekova. Grci su naučili da se ljube tek kad je Aleksandar Veliki osvojio Indiju, odakle je poljubac doputovao na Bliski istok, pa odatle u antičku Grčku i Rimsko carstvo. U zapadnom svetu ne postoji mnogo pisanih dokumenata o poljupcima sve do Rimskog carstva. Stari Rimljani su rado ljubili dobre prijatelje i članove porodice, građani su ljubili ruke vladara, a svi su rado ljubili svoje partnere.
Pogledajte i: Zašto se na Zapadu ljudi ljube ispod imele?
Rimljani su čak smislili tri različite kategorije poljubaca: osculum - poljubac u obraz, basium - poljubac u usne i savolum - poljubac u usta. Strastven poljubac para ispred grupe ljudi, označavao je čin venčanja. Stari Rimljani su poljupcem čak završavali i dobro sklopljene poslove, ali su ih koristili i u političkim kampanjama.
Saznajte i: Simbolika poljupca kroz istoriju
Ipak, ostaje pitanje zašto se ljubimo. Postoje dve teorije koje bi mogle pružiti odgovor na ovo pitanje. Zagovornici prve smatraju da je ljubljenje urođeni instinkt, dok drugi smatraju da je reč naučenom ponašanu.
Ipak, u svetu postoje kulture i narodi kod kojih ne postoji poljubac kao gest, mada zagovornici intuitivnih teorija argumentuju svoje stanovište time da se i neke vrste majmuna ljube.
S druge strane, suprotna struja antropologa tvrdi da je ljubljenje nastalo od načina na koje su majke u drevnim vremenima hranile decu. Majka bi prvo sažvakala hranu koju bi potom iz svojih usta prenela u bebina.
Pogledajte i: Poljubac gusenica
Naučno je utvrđeno da, dok se ljubimo, u naš mozak stiže mnogo više kiseonika, a luče se i hormoni: dopamin, serotonin, adrenalin i oksitocin. Istovremeno, ljubljenje sagoreva kalorije i smanjuje stres.
