Svi smo čitali o trenutku kada je slavni naučnik sedeo ispod drveta jabuke kada mu je jedan plod pao na glavu i podstakao ga da zabeleži svoju čuvenu teoriju. Međutim, da li se sve zaista desilo onako kako smo mislili?
Iznenadiće vas da su vaši nastavnici bili u pravu za barem jedan deo ove priče. Njutn je zaista sedeo ispod drveta jabuke kada je imao svoj tzv. "eureka" momenat o tome kako gravitacija funkcioniše. Ali trebalo mu je još više od dve decenije da razvije potpunu teoriju o "univerzalnoj gravitaciji". Takođe, on je nije usavršio bez ideja drugih ljudi poput Kristofera Vrena, Roberta Huka i Edmonda Haleja; iako je Njutn tvrdio, naročito za Huka, da su njihove ideje imale veoma malo realnog uticaja na njegov rad, osim proste inspiracije da nastavi da radi na ovom problemu.
Izaberite i: Ko su omiljene istorijske ličnosti u Srbiji?
Kao što je Njutn naglasio kada ga je Huk optužio za plagiranje: "Ne dugujem mu ništa u smislu samog rada, već jedino to što me je skrenuo s drugih istraživanja da razmišljam o ovim stvarima..."
Iz izvora, Njutn je pod jabukom samo postavio pravi put u procesu razmišljanja.
Naučni ratovi: Lajbnic i Njutn
Dalje, čini se da jabuka nije pala direktno Isaku na glavu - barem ne postoji nijedan dokumentovani dokaz za to. Međutim, ukoliko zanemarimo deo u kojem se kaže da je momentalno osmislio svoju univerzalnu teoriju, kao i onaj gde mu je "jabuka pala na glavu", ostatak priče je prilično tačan. Jedan od najboljih izvora koji imamo za "padanje jabuke na Njutnovu glavu" je anegdota iz rukopisa Njutnovog prijatelja Vilijama Staklija.
