Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Na današnji dan, 27. decembar: Rođen Luj Paster

Na današnji dan, 27. decembra 1822. godine, rođen je Luj Paster, hemičar, mikrobiolog i naučnik koji je otkrio vakcinu protiv besnila, antraksa i crveog vetra.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Njegova prva istraživanja ticala su se optičkih osobina vinske kiseline. Do tada nije bilo poznato zašto prirodna vinska kiselina skreće ravan polarizacije svetlosti, a sintetička ne, iako su hemijski istog sastava. Posle dosta rada na razdvajanju sićušnih kristala, uspeo je da demonstrira da kristali jednog tipa skreću svetlost u jednu, a oni drugog tipa u drugu stranu. Njihova mešavina ne utiče na ravan polarizacije. Zaključio je da je ovo posledica asimetričnosti molekula vinske kiseline, što je osobina danas poznata u nauci kao hiralnost.

Pogledajte i: Vakcine bez igala?

Sledeća oblast za koju se zainteresovao bila je fermentacija. Pokazao je da fermentaciju izazivaju mikroorganizmi i da to nije spontani proces. Za to je koristio staklenu bocu sa dugim vratom savijenim nadole. U boci bi se nalazio hranljivi bujon. Specifičan oblik boce nije dozvoljavao česticama prašine (na kojima se skupljaju bakterije) da dopru do hranljive podloge tako da se u njoj nije dolazilo do fermentacije.

Ovim eksperimentom, Paster je dokazao netačnost teorije o spontanoj generaciji živih organizama. Otišao je i korak dalje i pokazao da zagrevanjem vina na 57° dolazi do eliminacije bakterija u njemu (pasterizacija).

Postavio je teoriju da su mikroorganizmi odgovorni za pojavu bolesti kod ljudi, što je kasnije dovelo do razvoja antiseptičkih metoda u hirurgiji.

Pogledajte i: Probna vakcina protiv malarije dala obećavajuće rezultate

U narednoj fazi istraživanja, Paster je izučavao pileću koleru. Srećnim sticajem okolnosti, soj bakterija kojim je zarazio piliće bio je oslabljen. Kada je sledeći put pokušao da ih zarazi, ustanovio je da to nije moguće. Inficiranje oslabljenim sojem bakterija učinilo je da pilići postanu imuni na ovo oboljenje.

Tokom 1870-ih, primenio je svoje metode imunizacije na stočnu bolest antraks.

Princip upotrebe slabijeg oblika bolesti da bi se stvorila otpornost na teže zaraze nije bila nova. Edvard Džener je davno pre toga razvio vakcinu protiv velikih boginja. Ono što je bila novina je da se oslabljena varijanta bolesti sada proizvodila ljudskom intervencijom. Paster je ovim namerno oslabljenim izazivačima bolesti dao ime vakcine u znak poštovanja prema Dženeru (Džener je izolovao vakcinu protiv velikih boginja od krava - na latinskom: Vacca).

Pogledajte i: Autizam i vakcine

Luj Paster je proizveo prvu vakcinu protiv besnila koristeći osušenu kičmenu moždinu zaraženih zečeva. Ovu metodu je pronašao i na psima isprobao Pasterov kolega Emil Ru.

Vakcina je prvi put, i to uspešno, primenjena 6. jula 1885. na devetogodišnjem dečaku Jozefu Majsteru koga je izgrizao besan pas.

Pogledajte i: Buduće vakcine protiv gripa iz duvana

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka