HROMI TIMUR: Smrt jednog od najbrutalnijih vojskovođa u istoriji

Jedna od najbrutalnijih istorijskih ličnosti svih vremena umrla je 18. februara 1405. godine, a zvala se Hromi Timur ili Tamerlan.

Bila je ledena i snežna zima, tlo prekriveno dubokim snegom, dok su reke bile zamrznute. Vojska je stala kod Otrara koji se nalazi u današnjem Kazahstanu.

Napori vidara da izleče svog gospodara, koji su uključivali stavljanje hladnih obloga kako se prehlada pretvorila u groznicu, nisu uspeli i postalo je jasno da umire. Na kraju, okružen ženama i višim komandantima, slabim, gotovo nečujnim glasom održao je elokventan govor. Rekao im je da ne plaču, niti da u ludosti cepaju svoju odeću, već da se mole Bogu da se smiluje na njega.

Umro je oko osam časova uveče, dok su ledeni vetrovi zavijali oko palate i šatora njegove vojske. Pohod na Kinu je obustavljen, a njegovo telo je poslato nazad u Samarkand kako bi bilo sahranjeno ispod kupole mauzoleja Gur Amir, u čeličnom sanduku ispod ploče od crnog žada duge šest metara (najvećeg komada kamena na svetu do tada). Uklesan je natpis: "Ovde počiva slavni i milostivi vladar, najveći sultan i najveći ratnik, gospodar Timur, osvajač sveta".

U Evropi, njegovo ime Timur iLeng, Hromi Timur (Timur the Lame), postalo je Tamerlan. Hrom je bio, moćan je bio, ali milostiv nije bio nikako. To tvrdi njegov najnoviji biograf Džastin Maroci koji kaže da je Tamerlan usmrtio milione – "žive zakopao, zacementirao u zidove, masakrirao na bojnom polju, prepolovio kod struka, izgazio na smrt konjima, obezglavio, obesio".

Poreklom Mongol iz područja današnjeg Uzbekistana, Tamerlan je počeo kao kradljivac ovaca i bandit. U jednom okršaju zadobio je povredu koja je učinila da hramlje na desnu nogu i da ne može da podigne svoju desnu ruku. Godine 1941. njegovu grobnicu je otvorio sovjetski arheolog Mihail Gerasimov, koji je potvrdio povrede.

Gomilajući silu od nekoliko hiljada konjanika, Timur se priključio invaziji Mongola, osvojio Samarkand, oženio se ženom čiji je predak bio Džingis-kan i ostvario zapanjujuću karijeru osvajanja sve dok nije zavladao od Damaska do Delhija.

Efikasno organizovana vojska pod njegovom vlašću pokrivala je ogromne razdaljine. Uništio je Zlatnu hordu, osvojio je Persiju i Mesopotamiju, okupirao Rusiju, Gruziju, Indiju, Siriju i Tursku.

Hiljade žena je odvedeno u roblje.

U Bagdadu 90.000 stanovnika je obezglavljeno kako bi mogao da sagradi kulu od njihovih lobanja. U Sivasu u Turskoj, gde je obećao da neće biti krvoprolića ukoliko se grad preda, 3.000 zarobljenika je živo zakopano uz napomenu da je svoje obećanje ispunio.

Njegovo zverstvo je bilo namenjeno da utera strah u kosti neprijatelja, a gradovi koji su se odmah predavali su ponekad bili pošteđeni.

Bio je musliman koji je svoje kampanje protiv hrišćana i hindusa opravdavao širenjem istinite vere, a kada je napadao i ubijao svoju braću po veri, muslimane, uvek ih je opisivao kao "loše muslimane".

I pored toga, Timur je bio pokrovitelj umetnosti i učenja, a Samarkand je pretvorio grad izuzetne lepote. Njegovo carstvo, koje nije bilo ništa više od oličenja njegove lične dominacije, nije preživelo njegovu smrt. 

VRATITE SE NA NASLOVNU STRANU