Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedan je od najveći naučnika, a za njega verovatno nikada niste čuli

Postoji uverenje da religija i nauka idu zajedno otprilike kao majonez i šlag. U nekim slučajevima je takvo uverenje, možda, tačno.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Još kao mlad dečak, prigrlio je religiju i shvatio je vezu koju može imati sa naukom. Ugledao se na svog bivšeg učitelja, kardinala Dezirea Mersijera, koji je imao napredna verovanja o filozofiji i kosmologiji. Zato je Žorž umesto da ode na akademiju, postao sveštenik. Kardinal Mersijer ga je 23. septembra 1923. rukopoložio za sveštenika.

U slobodno vreme, (sada) otac Lemetr nastavio je sa naučnim radom, posebno na teorijama opšteg i posebnog relativiteta. Kardinal Mersijer, prepoznajući Lemetrov talenat, dozvolio mu je da ode da studira u prestižnoj opservatoriji Harvarda. Za to vreme, Lemetr je stekao zvanje doktora fizike na Masačusetskom tehnološkom institutu.

Njegova značajna i raznovrsna istraživanja omogućila su mu da dođe u dodir sa drugim poznatim astronomima i kosmolozima tog doba, uključujući Džordža Hejla (koji je otkrio solarne vrtloge i magnetske sunčeve pege) i Vesta Slifera (koji je nadgledao otkriće Plutona), koji su imali veliki uticaj na njegova kasnija otkrića.

U tom trenutku Lemetr je došao do produbljene teorije koja i dalje utiče na naše istraživanje univerzuma danas. Godine 1927, objavio je članak “Homogeni univerzum konstantne mase i uvećavajućeg radijusa koji utiče na radijalnu brzinu ekstra galaktičke magline”.

U njemu, predložio je i opisao svoju teoriju o širenju univerzuma. Koristeći Ajnštajnovu teoriju relativiteta kao vodilju, Lemetr je spekulisao da se svemir konstantno širi i da se, zbog toga, udaljenost između galaksija takođe povećava. Kasnije će Habl demonstrirati istu stvar za koju mu se čak i danas pripisuje da ju je osmislio. Dalje, Lemetr je otkrio ono što je poznato kao "Hablov zakon", stopa širenja u odnosu na udaljenost galaksija od Zemlje. Od Lemetra takođe potiče ono što znamo pod imenom "Hablova konstanta". U oba slučaja, on je to uradio pre nego što je Habl objavio svoj rad u vezi istih revolucionarnih ideja. Hablov realni doprinos u ovom slučaju je pružanje vidljive baze za Lemetrovu uglavnom matematički baziranu teoriju.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka