Postoji uverenje da religija i nauka idu zajedno otprilike kao majonez i šlag. U nekim slučajevima je takvo uverenje, možda, tačno.
Međutim u tipično toploj Južnoj Kaliforniji, januara 1933. godine na Tehnološkom institutu u Pasadeni religija i nauka su dokazale da ova dva ideala ne moraju biti suprotstavljena.
Tog dana, neki od najvećih naučnih prosvetitelja tog vremena iz celog sveta, poput Edvina Habla i Alberta Ajnštajna, okupili su se da čuju seriju predavanja. Međutim jedan čovek i jedno predavanje izazvao je da Albert Ajnštajn izjavi: "Ovo je najlepše i najviše zadovoljavajuće objašnjenje stvaranja koje sam ikada slušao."
Poznato je da je u zoru uspona Trećeg rajha, Ajnštajn ostavio svoju rodnu zemlju Nemačku i otišao u Sjedinjene Države. Međutim, malo se zna da je sa njim putovao jedan Belgijanac, katolički sveštenik Žorž Lemetr, čovek kojeg je Ajnštajn duboko poštovao. Žorž Lemetr je bio religiozan čovek, ali je takođe bio veliki naučnik i to kosmolog. Proučavao je univerzum i njegov nastanak. Njegovo istraživanje, verovanja i zaključci imali su velik uticaj na ono što razumemo o našem današnjem postojanju.
Rođen 1894. godine u gradu Šarlroa u Belgiji, Žorž je veoma rano pokazao interesovanje za znanjem o tome kako stvari oko njega funkcionišu. Studirao je građevinarstvo na Katoličkom univerzitetu u Luvenu, najvećem frankofonskom univerzitetu u Belgiji. Pauzirao je kako bi služio u belgijskoj vojsci kao oficir tokom Prvog svetskog rata. Zbog izvanrednog obavljanja dužnosti, na kraju rata odlikovan je Belgijskim ratnim krstom, nagradom za hrabrost na bojnom polju. Žorž se potom vratio na univerzitet i stekao diplomu iz matematike i filozofije.
