Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kreativni atlas: Tjuring u Šerbornu

Tvorac veštačke inteligencije i savremenih računara, Alan Tjuring, svoj naučnoistraživački put započeo je tokom školskog razdoblja u Šerbornu

 Izvor: Mapa: Stefan Unković

Alan Matison Tjuring, matematičar, logičar i kriptograf, rođen 1912. godine u Londonu, zadužio je savremeni svet nekolicinom svojih matematičkih dostignuća. Ovaj naučnik tužne životne sudbine, tvorac veštačke inteligencije i savremenih računara, proveo je svoje školske dane u mestu Šerbornu u Engleskoj.

Kako je bio iz aristokratske porodice, njegovo obrazovanje i naučno otkrivanje sveta nije moralo da trpi. Mladog Tjuringa upisali su najpre u školu „Sent Majkl“, a zatim, kada je napunio trinaest godina, i u prestižnu nezavisnu školu „Šerborn“. Već u ranom, školskom uzrastu, učitelji su uočili njegovu genijalnost i nepokolebljivu želju za saznanjem. U nekim navodima pominje se čak i detalj da je u vreme štrajkova železničara biciklom prelazio stotinak kilometara između Sautemptona, gde je porodica u to vreme živela, i sedišta škole u Šerbornu.

Kao anegdote iz Šerborna ostale su zabeležene priče o tome kako je Tjuring usput rešavao teoreme koje su matematičari rešavali decenijama pre toga, koncentrisan na sopstvene algoritme. Sa petnaest godina uspešSave & return to listno je rešavao matematičke probleme koji su daleko nadrastali njegov školski uzrast, a sa šesnaest godina iščitao je rad Alberta Ajnštajna i obradio i unapredio Ajnštajnovu analizu Njutnovih zakona kretanja.

Tvorac testa kojim se utvrđuje da li je mašina „inteligentna“, kasnije nazvan Tjuringov test, kao i univerzalne mašine kojom su postavljene osnove algoritama za sve buduće računare (Tjuringova mašina), u „Šerbornu“ je započeo platonsku ljubavnu vezu sa kolegom Kristoferom Morkomom. Ovo ga je inspirisalo za još intenzivniji i nadahnutiji rad na matematičkim problemima.

Homoseksualnost, koju je prvi put ispoljio tokom školovanja u Šerbornu, kasnije će biti uzrok tragičnog ishoda Tjuringovog života. Iako genijalni naučnik, konzervativna klima koja je u to vreme u Britaniji bila u potrazi za žrtvama, od Tjuringove naklonosti istom polu napravila je pravu famu: posle sudskog procesa kom je bio podvrgnut nakon homoseksualne veze iz kasnijeg života, ponuđen mu je izbor između zatvora i hemijskog tretmana. Pristavši na tretman hormonima, Tjuring postaje trajno impotentan, a usput i stigmatizovan u društvu u kome je živeo. Svoj život okončao je samoubistvom 1954. godine progutavši cijanid.

Ipak, nekoliko godina nakon njegove smrti, Tjuringove zasluge za razvoj tehnologije u modernom društvu ipak su priznate: od 1966. Asocijacija za računarstvo dodeljuje Tjuringovu nagradu za računarska dostignuća. Smatra se da je ta nagrada u svetu računara jednaka Nobelovoj nagradi. U Mančesteru, gradu u kojem je radio do kraja života, održavaju se razne manifestacije u njegovu čast, a jedna od ulica u Mančesteru je 1994. nazvana po Tjuringu (Alan Turing Way).

Bez Alana Tjuringa, danas ne bi bilo moguće surfovati netom, upotrebljavati navigacioni sistem tokom vožnje automobila ili koristiti mobilni telefon kao mali prenosni računar. Tjuringove ideje pokrenule su eru računara, jer je na konceptu koji je on razvio izrađen veći broj novih računara, koji su namenu ubrzo našli u vazduhoplovstvu, poštanskoj službi i na univerzitetima.

Jedno je sigurno: svako ko danas upotrebljeva računar, igra video-igrice ili koristi moderne GPS uređaje, koristi rešenja koja je pronašao Alan Tjuring – geniijalni naučnik i čovek tragične sudbine.

Izvor: Elementarijum

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka