U ličkom selu Smiljan, u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine, dočekan žestokom grmljavinom, rodio se Nikola Tesla…
U sobi je tišina pulsirala poput nesanice. Zurio je kroz prozor u pust pločnik i asfalt po kojem su kao svici puzali automobili. Klokotala je voda u zidovima, a neko je kašljao na stepeništu hotela. Dole na ulici ledena kiša je bušila rupice na obrazima Njujorka.
Otkako je The New York Times u martu 1916. godine objavio da je veliki pronalazač bankrotirao, prestao je izlaziti u javnost. Kako bi sačuvao energiju, ograničio je i kretanje po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je čovek na lomači vlastitih ideja. Kritičari su ga kamenovali, urlajući kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtljivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom munja pisali su kako je velikom naučniku svemir pao na glavu. Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa njim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to učinio. Njegove sijalice dale su snažno ubrzanje razvoju industrijskog društva, no verovao je da će umreti neshvaćen i nije više hteo da se petlja sa ljudima. Istina će doći i red će ponovo biti uspostavljen, u to je Tesla čvrsto verovao.
Vetrovi su milovali ulice i krovove, Tesla je sedeo na krevetu i čekao gromove. Kad bi grmljavina počela, opijen nesanicom i ljubavlju, skakao bi na noge i zaneseno pljeskao munjama. Bio je njihov gospodar i rob. Ponekad, u takvim olujnim noćima, dok se velegrad rastvarao u oštroj kiši a ispod prozora promicale senke kišobrana, nešto bi mu kvrcnulo u glavi i pred očima bi mu zatitrale slike. Sećanja su uprkos vremenu koje je proteklo bila jasna.
Možda će vas zanimati i:
-
Istorija |
01. Jun 2015.
Šta je Tesla radio na današnji dan pre 123 godine?
Đuka Mandić ležala je na postelji okružena gomilom žena iz susedstva, koje su joj pomagale pri porođaju. Jedna joj je brisala znoj sa lica mokrim peškirom, druge su joj čvrsto držale ruke i noge masirajući trbuh da ubrzaju porođaj. Vrućina beše nesnosna u prostoriji ispunjenoj parom što se dizala iz lonaca kipuće vode koje su donosili iz kuhinje. U drugoj je sobi Milutin Tesla, smiren usred tog nereda, sklopljenih očiju mrmljao molitve dok se troje njegove dece, između straha i znatiželje, pritajilo u ćošku.
U takvim se prilikama u ličkom selu Smiljanu rodio Nikola, u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine, dočekan žestokom grmljavinom. Oluja je te noći tako žestoko besnela da se ceo Smiljan, sa svim u njemu, tresao kao u žestokoj groznici. Strašna noć šibana snažnim vetrom leta najavila je rođenje genija, koji će nepovratno promeniti sudbinu čovečanstva.
Sto pedeset godina posle, u celom svetu obeležava se jubilarna godišnjica rođenja naučnika za kojeg kažu da je "izmislio XX vek". Unesko je 2006. proglasio godinom Nikole Tesle. U Njujorku, Beogradu, Zagrebu i drugim gradovima sveta održavaju se simpozijumi i konferencije u čast Tesli. U nekim američkim državama 10. juli proglašen je Danom Nikole Tesle. Postavljaju se spomenici znamenitom pronalazaču, po njemu objekti dobijaju ime... Ovaj datum se, počev od 2002. godine, u Srbiji obeležavao kao Dan Nikole Tesle, a 2010. godine Vlada Srbije je proglasila dan rođenja Nikole Tesle za Dan nauke.
