Septembarski broj časopisa National Geographic na srpskom jeziku je u prodaji, a u njemu čitajte o...
POD KUPOLOM
Džamija zvana Kupola na steni – arhitektonsko remek-delo i treći sveti hram u islamu – otkriva svoje tajne naučnicima koji su dobili nezapamćen pristup.
NAPISAO: ENDRJU LOLER
SNIMIO: ZIJAH GAFIĆ
"Nijedan posetilac neće imati dovoljno reči da opiše ovu lepotu", divio se neumorni putnik Ibn Batuta tokom posete Jerusalimu 1326. godine. "Ovo je jedna od najfantastičnijih građevina, savršena u arhitekturi i najneobičnija po svom obliku."
Više od 13 vekova, džamija Kupola na steni bila je dragulj na kruni jerusalimskog svetog akropolja, prostranog područja poznatog Jevrejima i hrišćanima kao Hramovna gora, a muslimanima kao Haram al Šarif – Plemenito utočište. Kao najstarija građevina u islamu, ova kupola je ravnopravna sa obližnjom Crkvom Svetog Groba po duhovnom značaju i sa Tadž Mahalom po lepoti. Jednostavna geometrija obavijena raskošnim materijalima daje ovoj legendarnoj građevini bezvremenu privlačnost.
SUKOB KULTURA
U Kuvajtu, jedan italijanski fotograf istražuje zemlju ekstrema.
SNIMIO: GABRIJELE ČEKONI
NAPISAO: VERNER ZIFER
MAJUŠNA DRŽAVA KUVAJT, emirat smešten na severnom kraju Persijskog zaliva, zemlja je ekstrema. Letnje temperature su među najvišima u svetu – samo Dolina smrti premašuje ovdašnje rekorde – a godišnja količina padavina je među najnižima. Pitke vode je malo. Manje od jedan odsto pustinjskog tla je obradivo, ali pesak sadrži sedme najveće nacionalne rezerve nafte, koje su izvor ogromnog bogatstva Kuvajta. Kao i u drugim zemljama Zaliva bogatim naftom, petrodolari su stvorili kulturu upadljive potrošnje.
ZVUK LEDA
Putnici koji posete ledena polja Čilea otkrivaju da veličanstvenu tišinu glečera sve više narušava tutnjava gubitka.
NAPISAO: ROBERT DREJPER
SNIMILA: TAMARA MERINO
"JA SAM ČUVAR GLEČERA",
kaže Andrea Kareta. To ne izgovara kao hvalisanje, već kao jednostavno predstavljanje svog posla. Ovaj 46-godišnji čuvar parka polako se saginje dok ne klekne na jedno koleno. Tihim glasom traži dozvolu od glečera da nas povede prema skrivenom ledu.
Nalazimo se na prilazu glečeru Eksploradores, smeštenom u Nacionalnom parku Laguna San Rafael u južnom Čileu. Rana je jesen, sezona sa manje kiše i manje turista. Nad nama se nadvijaju nabrekli sivi oblaci dok se gusta šuma povlači. Pričvršćujemo krampone na svoje planinarske čizme i krckamo kroz teren kliskog sedimenta morene koji se naglo uliva u virove bledoplavog leda i svežih ledenih vodotoka. Pradavna moć Eksploradoresa mora se poštovati, čak i od strane nekoga poput Karete, koji svakodnevno pešice posećuje glečer i često provodi večeri na njegovoj ivici u brvnari osvetljenoj vatrom gde večera konzerviranu hranu. Kao novom posetiocu, glečer mi deluje lepo, ali i zastrašujuće, kao i svaka neukrotiva sila.
NEOBIČNA DIVLJINA
Da bi pomogao u zaštiti svog najvećeg rezervata divljih životinja, Mozambik daje lokalnom stanovništvu udeo u njegovom uspehu.
NAPISALA: LEONI ŽUBER
SNIMIO: TOMAS PEŠAK
ŽOANA LIKONDE STOJI na peščanom sprudu u svetim bazenima Šemambo, njena smaragdna haljina je natopljena a vode kaplje po njenim stopalima. Ona je okrenuta ka oltaru, mladom drvetu baobaba čije je široko sveto stablo ovijeno belom tkaninom, i izgovara molitvu ispred ostalih hodočasnika. Kada su se vernici nekoliko trenutaka ranije zapljuskali u izvorima, bili su razigrani kao deca. Sada su tihi i puni strahopoštovanja. Njihove razigrane noge miruju dok pobožno stoje. Udaraljke miruju dok zalazeće sunce uvodi ovu grupu u veče plesa, pevanja i molitvi.
Vernici učestvuju u chonde-chonde ceremoniji u Njasi, zaštićenoj oblasti u severnom Mozambiku, gde u podnožje baobaba polažu žrtvene darove u hrani i novcu i zazivaju svoje pretke, pevajući šonde (molim), za sreću, zdravlje i obilje. Baobabi su svetinje – predvorja božanskog, gde se ljudi okupljaju da prizovu duhove svojih predaka. Verovanje štiti ovo drveće od sekire.
