Martovski broj je u prodaji! KO POSEDUJE ISTORIJU?

Novi broj časopisa National Geographic je u prodaji, a u njemu čitajte o povratku ukradenog plena u matične države, o tome kako klimatske promene utiču na planinske bele zečeve i o problemima koji po ko zna koji put testiraju Libance.

PROBLEMATIČNO BLAGO

Izvor: National Geographic

U FEBRUARU FINA CRVENA PRAŠINA koju vetrovi donose iz daleke Sahare prekriva sve u Fumbanu, gradu od oko 100.000 stanovnika u Kamerunu. Za mesec dana počeće prolećne kiše, ali trenutno je svaki dan isti – sunce u izmaglici, suva vrućina, a na glavnom putu koji prolazi kroz grad kakofonija automobilskih sirena i zujanja motocikala.

Nekoliko decenija je ovaj deo Afrike bio nemačka kolonija. Kratka, ali okrutna nemačka vladavina trajala je od 1884. do 1916. godine. Kao i druge kolonijalne sile, Nemačka je uspostavila etnološke zbirke za očuvanje, proučavanje i prikazivanje kulturnih artefakata iz svojih novih kolonija. Iako je sakupljanje pobuda s dubokim korenima u ljudskoj istoriji, muzeji kakve danas poznajemo uglavnom su izum XIX veka, osmišljeni da dele plodove evropskih istraživanja i osvajanja.

Kolonijalizam je sakupljanje pretvorio u neku vrstu manije. Baš kao što kolonijalne sile nisu slale istraživače da mapiraju nove kutke sveta iz čiste ljubavi prema znanju, ni njihovi nalazi nisu sami od sebe dospeli u muzejske zbirke. Antropolozi, misionari, trgovci i oficiri radili su u sprezi s muzejima kako bi čuda i bogatstva doneli u Evropu. Kustosi su čak slali liste želja zajedno s naoružanim kolonijalnim ekspedicijama.

NAPISAO: ENDRU KARI

SNIMIO: RIČARD BARNS

U RASKORAKU

Planinskim (belim) zečevima odgovara hladno vreme. Ali sve toplija klima možda će promeniti njihov način života.

Izvor: National Geographic, ENDI PARKINSON

ŠKOTSKA BRDA SU GOLA I ZAMRZNUTA, klesana od leda i stena tokom miliona godina. Izdižu se samo zaobljeni planinski vrhovi. A u pazuhu nazubljenih grebena ugnežđene su depresije (udubine) u obliku zdele zvane kori. Ova zemlja ima dva lica.

Krajem leta teren je sav obrastao vresom, s ljubičastom bojom svojih sićušnih cvetova, zajedno s puzavom vrbom i močvarnom mirtom, plavim bobicama borovnice i jarkocrvenim brusnicama. Ali kroz svega nekoliko kratkih nedelja isti ovaj krajolik može biti zatrpan snegom: s visokim smetovima i olujama koje šibaju preko vetrom isklesanog leda brzinom od sto kilometara na čas.

To je životno stanište belog zeca. Ovi mali sisari mogu se naći i u tundri, alpskim i severnim krajevima čitave Evrope i Azije. Otprilike 99 odsto belih zečeva u Velikoj Britaniji živi u Škotskoj, s glavnim sedištem u nepristupačnim Grampijanskim planinama na severoistoku.

NAPISALA: KAL FLIN

SNIMIO: ENDI PARKINSON

ŽIVOT TEČE DALJE

Ekonomski kolaps. Katastrofalna eksplozija. Loša politika. Izbeglička kriza. Naizgled nepremostivi problemi u Libanu testiraju nesalomivi duh ovog naroda.

Izvor: RENA EFENDI

JANUARSKI VETRIĆ BIO JE OŠTAR KAO MOJ BOL. Prigušeno zimsko sunce bleskalo je sa okolnih, snegom pokrivenih planina koje okružuju rodno mesto moje majke u severnom Libanu kada se kapija groblja škripeći otvorila, a ja stavila sliku moje mame pored njenih predaka. Vratila se kući, barem simbolično. Preminula je neočekivano u novembru jednog običnog četvrtka ujutru u Australiji, gde je živela dugo godina.

Mesto njenog počinka znalo se unapred, u domovini koju nikad nije zaista napustila. Ima nečeg u ovoj zemlji što nosimo u sebi čak i kad, kao ja, nismo ni rođeni ovde. Nosimo u našim imenima, našoj hrani, našim pričama i našim porodičnim vezama koje prevazilaze vreme, daljinu i generacije, i vuku nas natrag.

NAPISALA: RANIJA ABUZEID

SNIMILA: RENA EFENDI

POVRATAK DIVLJIM VODAMA

Na obalama Apostolskih ostrva jezera Superior priroda ima moć da stvara, uništava – i obnavlja.

Izvor: National Geographic

Na jezeru koje je ozloglašeno kao negostoljubivo za ljude, Apostolska ostrva su relativno zaštićeno mesto. Ali to ne znači da su i bezbedna.

"Ovo nije mesto za amatere", kaže Dejv Kuper. On upravlja Ardeom, aluminijumskim trajektom dugim sedam i po metara kroz uzburkane vode jezera Superior na povratku s Đavoljeg ostrva, udaljenog 26 kilometara od obale. Danas vetar duva sa severoistoka brzinom od 20 do 25 čvorova i talasi su visoki metar i po. Kuper, koji je inače menadžer kulturnih resursa ovog nacionalnog parka, mora vešto da upravlja plovilom po ovako velikim talasima.

"Kao da jašete konja", kaže. "Ja se samo trudim da jahanje bude udobnije."

NAPISALA: STEFANI PIRSON

SNIMIO: DEJVID GUTENFELDER

RETPLATITE SE NA ČASOPIS NATIONAL GEOGRAPHIC