Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Njihovo istrebljivanje moglo bi da bude pogubno po planetu: Zašto bi trebalo da poštedimo parazite?

Neki su štetni, invazivni, jezivi – ali paraziti održavaju ravnotežu u ekosistemima i njihovo istrebljivanje moglo bi da bude pogubno po planetu.

 Parazit na jeziku ribe Izvor: Shutterstock

TOKOM ODRASTANJA ČELZI VUD je maštala da postane marinski biolog i da proučava ajkule ili delfine – tu vrstu velikih, uzbudljivih životinja koje biolozi nazivaju harizmatičnom megafaunom. Umesto toga, tokom stažiranja na koledžu zatekla se kako gleda kroz mikroskop u unutrašnjost puža.

U detinjstvu je često skidala ove morske puževe sa stena duž obala Long Ajlenda i sakupljala ih u kofe, ali nikada nije gledala u njihovu nutrinu. Kad je razbila ljušturu puža, kroz mikroskop je videla "hiljade malih, belih stvari nalik kobasicama kako se izlivaju iz tela puža".

Te kobasice su bile larve metiljaCryptocotyle lingua, uobičajenog ribljeg parazita. Viđeni kroz mikroskop, svaki od njih je imao dve tamne očne pege, koje su ih činile iznenađujuće ljupkim i dražesnim. "Nisam mogla da poverujem da sam gledala puževe toliko dugo i propuštala sve kul stvari koje se dešavaju u njima", kaže Vudova, koja sada proučava parazite na Univerzitetu Vašington. "Potpuno sam se zaljubila u njih – volim da kažem da su mi se uvukli pod kožu." Vudova je od tada postala lider novog pokreta za očuvanje i zaštitu svetske neharizmatične minifaune.

Skoro polovina svih poznatih životinja su paraziti, kaže Vudova. Jedna studija predviđa da bi jedna desetina njih u narednih 50 godina mogla da bude osuđena na izumiranje zbog klimatskih promena, gubitka njihovih domaćina i namernih pokušaja istrebljivanja; druge procene sugerišu da bi do trećine njih moglo da nestane. Međutim, trenutno se čini da je malom broju ljudi stalo – ili i ne primećuju. Od više od 40.000 vrsta koje su označene kao ugrožene na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode, samo je nekoliko parazita.

Parazitizam je evoluirao iznova i iznova, tokom milijardi godina, od najmanjih, najjednostavnijih mikroba do najsloženijih kičmenjaka.

Paraziti su parije životinjskog sveta jer u nekom trenutku svog života žive u ili na domaćinu i uzimaju nešto od tog domaćina. Ali većina parazita je evoluirala da ne ubija svoje domaćine, a i da im ne nanosi primetnu štetu. Štaviše, samo mali procenat njih štetno deluje na ljude.

Naučnici upozoravaju na kobne posledice ako nastavimo da ignorišemo nevolje parazita. Ne samo da su neki od njih korisni ljudima (kao što su medicinske pijavice, koje se i dalje upotrebljavaju pri nekim operacijama) već počinjemo da shvatamo da oni igraju ključnu ulogu u ekosistemima, držeći neke populacije pod kontrolom dok pomažu u ishrani drugih.

Neki stručnjaci kažu da postoji i estetski argument za njihovo spasavanje. Ako prevaziđete faktor "gađenja" i upoznate ih, možda ćete ustanoviti da je preduzimljivost parazita jezivo šarmantna. Razvili su genijalna sredstva za preživljavanje, od ljuskara koji postaju riblji jezik do smaragdne ose koja kontroliše um bubašvaba.

"Ljudi razmišljaju o parazitima kao o grubim i ljigavim, mlohavim i mrdajućim, i to je ponekad istina", kaže Vudova. "Ali ako ih pogledate pod mikroskopom, oni su jednostavno zapanjujuće lepi."

PARAZITIZAM KAO NAČIN ŽIVOTA je evoluirao iznova i iznova, tokom milijardi godina, od najmanjih, najjednostavnijih mikroba do najsloženijih kičmenjaka. Postoje parazitske biljke, parazitske ptice, zbunjujući niz parazitskih crva i insekata, pa čak i parazitski sisar – vampirski slepi miš, koji preživljava pijući krv krava i drugih sisara. Od 42 glavne grane na drvetu života, zvanih razdeli, 31 je većinom parazitska.

Pa ipak, jedva da smo počeli da identifikujemo sve parazite, a još manje da učimo о njihovim načinima života ili pratimo njihove populacije. "To jednostavno nije nešto čemu smo ikada davali prioritet", kaže Skilar Hopkins, ekološkinja s Državnog univerziteta Severna Karolina. Tako je pre nekoliko godina Hopkinsova okupila grupu naučnika zainteresovanih za očuvanje i zaštitu parazita i oni su počeli međusobno da dele ono što znaju. Prvi globalni plan ikada za spasavanje parazita objavili su 2020. godine u časopisu Biological Conservation.

 Parazit Trypanosoma cruzi
Trypanosoma cruzi
Izvor: Shutterstock

Jedan od problema jeste ono što se zove paradoks zajedničkog izumiranja. Pošto se paraziti po definiciji oslanjaju na druge vrste, posebno su ranjivi. Uzmimo, na primer, ugroženu patuljastu vaš koja sisa svinjsku krv. Ona živi samo od druge ugrožene vrste, patuljaste svinje, koja nestaje s pašnjaka u podnožju Himalaja. Zatim, tu je kalifornijska kondorska vaš, koja je ironičnim obrtom sudbine postala nezvanični uzor za očuvanje parazita. Žarko želeći da spasu kalifornijskog kondora, biolozi su sedamdesetih godina prošlog veka počeli da uzgajaju ove ptice u zatočeništvu. Deo protokola bio je da se svaka ptica očisti od vaši pesticidima, pod pretpostavkom da su paraziti loši za kondore, iako nije jasno da li su oni zaista takvi. Kalifornijska kondorska vaš od tada nije viđena.

Slično tome, medicinska pijavica iz Nove Engleske nije primećena više od jedne decenije, a prekomerni ribolov verovatno je doveo do izumiranja morskog metilja Stichocotyle nephropis, koji je zavisio od raža. Pretpostavlja se da je nebrojeno drugih parazitskih crva, protozoa i insekata izumrlo nakon što su izumrli njihovi domaćini.

Šetnja i obrok

Klasičan primer demonskog parazitizma jeste smaragdna osa Ampulex compressa. Ženka ove vrste ima podmuklu strategiju: ubode bubašvabu u glavu, a zatim vodi tu „zombi” bubašvabu do jazbine pomoću njene antene, kao psa na povocu. Tamo osa polaže jajašce na bubašvabu i zajedno ih zakopava. Bubašvaba postaje prvi obrok njene larve.

I DOK SMRT PARAZITA možda ne izgleda kao neka strašna stvar, ili se čak smatra za nešto čemu treba težiti, ekolozi upozoravaju da bi njihovo istrebljenje verovatno izazvalo kraj života na našoj planeti. Bez parazita koji ih drže pod kontrolom, populacije nekih životinja bi se naglo namnožile, baš kao što to čine invazivne vrste kada ih presele dalje od prirodnih grabljivaca. Druge vrste bi verovatno propale u okršaju koji bi usledio.

Veliki, harizmatični grabljivci bi takođe izgubili. Mnogi paraziti su evoluirali da se presele u svog sledećeg domaćina manipulišući domaćinom u kome se nalaze, tako što ga uteraju u usta grabljivca. Nematomorfni crvi, na primer, sazrevaju unutar cvrčaka, ali moraju da dođu do vode da bi se parili. Tako utiču na mozak cvrčaka, terajući ove insekte da skaču u potoke, gde postaju važan izvor hrane za pastrmke. Slične pojave hrane ptice, mačke i druge grabljivce širom sveta.

Ni ljudsko zdravlje ne bi imalo koristi od uništenja parazita. U zemljama kao što su Sjedinjene Države, gde je većina crevnih parazita eliminisana, postoje autoimune bolesti koje su gotovo nezabeležene na mestima gde svi još uvek imaju te parazite. Prema jednoj mišljenju, ljudski imunosistem je evoluirao s gomilom parazitskih crva i protozoa, a kada smo ih ubili, naš imunosistem počeo je da napada sebe. Neki ljudi s Kronovom bolešću čak su se namerno zarazili crevnim crvima kako bi pokušali da povrate ekološku ravnotežu svojih creva, s mešovitim rezultatima.

Uz to, naučnici ne žele da spasu sve parazite. Čak i tvrdokorni zaštitnici prirode ne žude za tim da spasu gvinejskog crva, na primer. On se razvija do zrelosti unutar ljudskog abdomena, često dostižući metar dužine, zatim putuje do noge i bolno izlazi kroz stopalo. Fondacija bivšeg predsednika Džimija Kartera krenula je da istrebi ovog crva koji će malo kome nedostajati.

Ako bi iko želeo da se reši svih parazita, pomislili biste da je to Bobi Prit. Kao medicinska direktorka laboratorije za ljudsku parazitologiju Klinike Mejo, Pritova identifikuje parazite koji se nalaze širom zemlje i u svakom delu tela. Tokom uobičajenog dana ona može da radi s krvlju koja nosi parazite malarije, moždanim tkivom punim Toxoplasma gondii ili da struže nožne prste od peščanih buva nekome ko ih je pokupio bosonog na plaži.

Ipak, čak i Pritova ima slabu tačku kada je reč o parazitima. Ona piše blog pod nazivom "Jezivi strašni divni paraziti" i provodi vikende proučavajući krpelje u okolini svoje vikendice. Kao lekar, ona želi da se parazit iskoreni u slučajevima kada izaziva bolest i patnju. "Ali kao biologu", kaže, "ideja da zaista izađem i namerno pokušam da nešto izumre jednostavno mi nije prijatna."

Na kraju krajeva, cilj očuvanja parazita nije da ih svi zavole, već da smanjimo napetost u našem ratu protiv svih njih jer još mnogo toga ne razumemo.

Parazitizam je evoluirao iznova i iznova, tokom milijardi godina, od najmanjih, najjednostavnijih mikroba do najsloženijih kičmenjaka.

Paraziti u brojkama

Kada mi ljudi gledamo preko afričke savane ili australijskog Velikog koralnog grebena, primećujemo lavove i zebre i šarene ribe. Ali te životinje su boravišta mnogih života skrivenih od nas.

Sveukupno, 40 odsto poznatih životinja su paraziti – i to su samo opisane vrste. Naučnici misle da je to samo oko 10 odsto svih parazita, a da milioni njih tek treba da budu otkriveni. U pogledu raznolikosti vrsta, samo parazitske ose verovatno nadmašuju bilo koju drugu grupu životinja, čak i bube.

Na većini vrsta, kako se pokazalo, parazitiraju brojne druge. Uzmite za primer ljude: uprkos našim naporima da budemo negostoljubivi, mi smo odlični domaćini. Više od stotinu različitih parazita evoluiralo je da živi u nama ili na nama, i sada postojanje mnogih vrsta zavisi od nas.

Stoga, kada pogledate biljku ili životinju, razmislite o svim parazitima koji mogu da žive na njima ili unutar njih, tihi i nevidljivi. Naposletku, postoji razlog zašto su tako rasprostranjeni. "Priroda se gnuša vakuuma", kaže Čelzi Vud, ekološki parazitolog. "Ako postoji prilika, neko će evoluirati da ga ispuni." – ERIKA ENGELHAUPT

Erika Engelhaupt je naučna spisateljica i urednica čije radove objavljuju u štampanom obliku i na internetu National Geographic, NPR i drugi mediji. Njenu knjigu "Krvavi detalji: Avanture s mračne strane nauke" objavio je National Geographic Books.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 2

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Iznogud

Prirodni paraziti ciste prirodu i korisni su.problem je u drustvenim parazitima,oni prljaju i uniste sve cega se dotaknu

Nenad

Da li paraziti mogu imati parazite?

Najnovije

Priroda

Nauka