Pre dve decenije iberijski ris (Lynx pardinus) bio je na ivici izumiranja. Sada se ove mačke vraćaju zahvaljujući pre svega razmnožavanju u zatočeništvu u Španiji – ali i njihovoj veštini da izbegavaju ljude.
Za svega 20 godina iberijski ris je od najugroženije mačje vrste na svetu postao najveći trijumf zaštite mačaka.
Još koliko 2002. godine bilo je preostalo manje od stotinu ovih kratkorepih, zlatnookih grabljivaca koji su se šunjali po mediteranskoj makiji Iberijskog poluostrva. Ali od tada populacija je narasla deset puta, s najmanje 1.100 životinja raštrkanih po Španiji i Portugaliji.
Ovaj dramatični preokret rezultat je velikih napora da se risovi razmnožavaju u zatočeništvu, njihovog statusa prirodnog blaga i urođenog nagona za opstanak, koji je iznenadio čak i zaštitnike prirode.
Kada je 2002. godine Life program Evropske komisije okupio više od 20 organizacija kako bi spasao risa, vrsta je bila već skoro nestala. Masovni lov i epidemija istrebili su većinu kunića na Iberijskom poluostrvu, a oni su glavni plen risa.
Srećom, ris se lako razmnožavao u zatočeništvu, a većina životinja koje su na kraju puštene u pažljivo odabrana staništa po Španiji i Portugaliji uspešno se prilagodila životu u divljini. Na jednoj lokaciji, oko španskog Parka prirode Sijera de Anduhar, ris je čak naučio da živi u blizini ljudi, u maslinjacima i oko auto-puteva – uglavnom izbegavajući ljude. Jedna ženka je uspela da skrije svoje mladunce u jednoj kući gde su ljudi pravili neku proslavu.
Da bi se iberijski risovi potpuno oporavili, mora im se omogućiti slobodno kretanje od jedne grupe do druge. Time će se osigurati genetička raznolikost.
Zahvaljujući takvoj prilagodljivosti broj im je naglo skočio pa je Međunarodna unija za zaštitu prirode prebacila risa iz kategorije kritično ugroženih u ugrožene.
"Ris je simbol iberijske prirode i njegova zaštita bila je odgovornost svih nas. Zahvaljujući trudu u proteklih 20 godina to je danas jedan od najboljih primera uspešne zaštite u svetu", kaže Fransisko Havijer Salsedo Ortis, regionalni koordinator za plan oporavka iberijskog risa u Andaluziji, autonomnoj pokrajini na jugu Španije.
Ali ris još uvek nije potpuno van opasnosti. Na teritoriji od tri hiljade kvadratnih kilometara postoji pet – uskoro će biti sedam – izolovanih grupa. Da bi se iberijski risovi potpuno oporavili, moraju imati mogućnost da se slobodno kreću od jedne grupe do druge jer jedino genetička raznolikost može da osigura njihovo dugoročno zdravlje kao vrste.
Zbog toga će sledeća faza projekta Life, pokrenuta 2020. godine pod nazivom Life LynxConnect, biti koncentrisana na stvaranje najmanje deset koridora površine od po 15 kvadratnih kilometara bogato naseljenih kunićima, koji će povezivati postojeće izolovane grupe. Naučnici su odabrali ova staništa na osnovu predviđanja kuda će risevi najverovatnije putovati. Na primer, radije će odabrati najkraće puteve kroz netaknutu prirodu, kao što je prirodna šuma, nego kroz isparcelisano poljoprivredno zemljište.
Ove godine će ovaj projekat vredan 21 milion dolara i njegovi partneri započeti formiranje koridora i naseliti riseve na dve nove lokacije u Španiji, u Granadu i Mursiju.
Cilj je da se broj ženki zrelih za parenje do kraja 2040. godine poveća na 750, kada će, kako smatra Salsedo, vrsta biti daleko manje ranjiva na opasnosti od izumiranja.
"To jeste ambiciozan cilj, ali je neophodno", kaže.
SREDINOM XX VEKA poznati španski prirodnjak i televizijska ličnost Feliks Rodrigez de la Fuente nazvao je risa "iberijskim draguljem".
Ova davnašnja ljubav javnosti prema risu pomogla je lokalnim vladama, neprofitnim organizacijama i pojedincima da uspešno lobiraju kod Evropske unije za finansiranje njegovog oporavka. S više od 90 miliona dolara, to je do sada najveća investicija u zaštiti jedne vrste na evropskom kontinentu.
"Ako pitate bilo koga u Madridu, reći će vam da je ponosan na risa", kaže Nurija el Kadir Palomo, direktorka madridske Fondacije za zaštitu biološke raznovrsnosti i njegovog staništa, jednog od partnera projekta LynxConnect. Palomova i njene kolege savetuju partnerske grupe kako da najbolje upotrebe svoj budžet namenjen zaštiti risa. Oni takođe proučavaju staništa risa širom Španije da bi utvrdili koja područja su pogodna za njegovo naseljavanje.
Risovi su popularni čak i među farmerima i zemljoposednicima, mada ih neki od njih smatraju štetočinama i ponekad truju ili hvataju u zamke jer im navodno napadaju stoku. Ilegalno ubijanje čini godišnje skoro 25 odsto neprirodnih uzroka smrti risova na poluostrvu, odmah posle gaženja automobilima. Osim toga, lov na njih ima duboke korene u južnoj Španiji; kroz čitavu prošlost lovci su ubijali risove radi sporta i gledali na njih kao na takmace za njihov omiljeni plen – kuniće.
Zbog toga je edukacija "najbolje oruđe za povećanje populacije risova", kaže Maribel Garsija Tardio, glavna tehničarka za plan oporavka risova u Andaluziji. Ona i njene kolege redovno održavaju sastanke sa zemljoposednicima i lovcima, objašnjavajući im kako risovi retko love krupnije domaće životinje, kao jagnjad na primer, i kako će oni rasterati lisice i ostale mesoždere koji će pre napasti njihovu stoku.
Njihov trud se isplatio. Mnogi zemljoposednici sada organizuju turističke izlete koji posetiocima omogućavaju da vide risa u prirodi.
Zaštitnici prirode takođe rade na tome da smanje broj gaženja na auto-putevima izgradnjom podvožnjaka za divlje životinje, postavljanjem upozoravajućih znakova i ležećih policajaca u područjima gde risovi često stradaju. Mačke brzo nauče kako da koriste podvožnjake – još jedan primer njihove prilagodljivosti – a po rečima Maribel Garsija Tardio, ovim merama je smanjen broj smrtnih udesa. Ali pošto se teritorija risova proširuje, a njihov broj raste, udesi na putevima će sigurno postati veći problem, kaže.
Postoji i bojazan da će ponovo izbiti epidemija zečjeg virusa, kaže Salsedo – što je još jedan razlog zašto treba imati raširene, međusobno povezane populacije životinja. Zasada najveći rizik za oporavak vrste predstavljaju upravo razdvojene i izolovane grupe.
IBERIJSKI RIS je jedna od 33 vrste ugroženih malih mačaka na svetu. Ove životinje su dugo bile u senci svojih većih, mnogo poznatijih rođaka kao što su lavovi i tigrovi, ali u novije vreme ljudi su počeli da se interesuju i za ove malo poznate, manje mačke, kaže Džim Sanderson, rukovodilac programa za zaštitu malih mačaka Re:wild i član Specijalističke grupe za mačke Međunarodne unije za zaštitu prirode, koja je pomogla podrškom i savetima pri naporima za spasavanje iberijskog risa.
Sanderson kaže da je 2020. godina bila "do sada najbolja godina zaštite malih mačaka. Kao da smo dostigli krajnju tačku, i odjednom su uskočili finansijski partneri."
Američka neprofitna organizacija Panthera ima svoj program za male mačke, na primer, a broj neformalnih radnih grupa posvećenih spasavanju malih mačaka u svetu skočio je s dve na 12, kaže Sanderson.
Iberijski ris, dodaje on, treba da bude inspiracija za sve njih.
"Čak i da ne uradimo ništa drugo", kaže Sanderson, spasavanje risa "ostaće najsvetlija tačka u mojoj glavi."
NAPISALA: KRISTIN DEL'AMOR
SNIMIO: SERHIO MARIHUAN
Viša urednica Kristin Del’Amor pisala je o potcenjenim ugroženim vrstama 2021. godine. A nagrađivani španski fotograf Serhio Marihuan očaran je risovima otkako je 2017. godine video jedan par odgojen u zatočeništvu u Andaluziji.
Reportaža POVRATAK MAČAKA objavljena je u časopisu National Geographic u junu 2022. godine.
