Na koji način američki Indijanci poručuju vlastima i drugim stanovnicima Sjedinjenig Država - "MI SMO TU""
DRUGO POGLAVLJE
NEKA IGRE POČNU
ČAHTA • OKLAHOMA
PRVI PUT SAM ISPROBAO štapove za ištaboli na proslavi Dana rada plemena Čokto iz Oklahome, najvećem zvaničnom okupljanju Čahta, kako oni sebe zovu. Održana u Tuskahomi, njihovoj prestonici, umnogome je nalik bilo kom seoskom vašaru – a opet se u nečemu i razlikuje. Jedna od najvećih razlika je ištaboli.
To je timski sport, stariji od bilo kog koji su igrali njihovi kolonizatori. Na engleskom se zove stikbol. Svaki tim ima 30 igrača na terenu, koji je sličan fudbalskom, s po jednim stubom od 3,5 metara na svakom kraju. Svaki igrač ima dva štapa – uvek ručno izrađena – savijena na kraju u jednu vrstu petlje. Petlja ima kožne kaiševe koji čine džep taman dovoljan da u njega stane mala, kožom pokrivena loptica. Koristeći samo svoje štapove, igrači mogu da nose, dodaju ili udaraju lopticu – upotreba ruku nije dozvoljena. Svaka strana pokušava da lopticom pogodi svoj stub, istovremeno sprečavajući protivnike da učine isto. Igra ima vrlo malo pravila koja igrači moraju da poštuju.
Kada su neki Čahta poznanici na festivalu pokušali da me nauče kako da uhvatim loptu, jedva sam uspeo. A kad sam konačno uspeo, naterali su me da uđem u igru. Pogledao sam i ugledao četvoricu sa štapovima kako jurišaju prema meni. Da li sam pomenuo da se igra bez ikakve zaštite ili šlemova? I da neki igraju bosi? Momci su jednostavno zaronili u mene. Jedan mi je pružio ruku da ustanem. "Od sada si Čokto za današnji dan", rekao mi je ljubazno. "Sad si spreman za igru", reče drugi.
Nekada se ova igra igrala na otvorenom polju, često sa stotinama igrača sa obe strane. Okupila bi se čitava sela. Prestiž je bio toliko intenzivan da je ištaboli poznat i kao mali rat. Ponekad je korišćen i za izravnanje razmirica. Deo te ratobornosti prisutan je i danas. Igra se zaustavlja samo kad treba da se ubaci lopta i sanira povreda. Tokom utakmice publika urla i udara u bubnjeve. Kad neko uhvati loptu, protivnici se odmah bacaju na njega. "Nisam baš siguran da sam spreman da igram", rekoh.
Domovina Čahta bila je plodna ravnica Misisipija. Kad su Evropljani stigli, poglavice Čahta su vešto okretale Špance, Francuze i Engleze jedne protiv drugih, trgujući sa svima njima i stvarajući bogate farme i rančeve. Prve decenije s novim Sjedinjenim Državama bile su uglavnom miroljubive – Čahte su im čak bile saveznici protiv Velike Britanije i njenih indijanskih saveznika u ratu 1812. godine. Veliki poglavica Pušmataha bio je promovisan u brigadnog generala.
I pored savezništva, Čahte su bile prvo od više od 40 plemena koja su naterana da napuste svoju postojbinu i presele se na takozvanu Indijansku teritoriju (danas Oklahomu). Njihovo putovanje pretvorilo se u čuveni Put suza. Prepuštajući svoju zemlju, Čahte su zauzvrat tražile samo jedno: suverenitet. U sastavljenom sporazumu Sjedinjene Države su obećale da "nijedna teritorija ili država neće nikad imati pravo da nameće zakone vladi naroda Čokto... i da nijedan deo zemlje koja im je dodeljena ne sme da prisvoji neka teritorija ili država."
ŠTA SUVERENITET ZNAČI ZA VAS?
Suverenitet je naše pravo da odlučimo šta želimo da postanemo.
Ovo obećanje nije održano. U narednih nekoliko decenija veliki deo nove teritorije Čahta rasparčan je i dodeljen drugim indijanskim plemenima. Ostatak je od javnog pretvoren u privatno zemljište i raspodeljen pripadnicima plemena koji su često bili primoravani da ga prodaju belcima doseljenicima. Indijanska teritorija je 1907. godine pripojena novoj državi Oklahomi. Indijanska plemena izvan Oklahome takođe su imala slične gubitke. Danas jedan prosečan rezervat zahvata svega 2,6 odsto od veličine prvobitne teritorije.
Vlada se nije okomila samo na plemenske teritorije već i na sama plemena, rešivši da ih "ugasi" kao pravne entitete. Čahte su jedva uspele da se spasu od gašenja. Ostala plemena nisu imala tu sreću.
Ako postoji ijedan događaj kojim je započet preokret u istoriji američkih Indijanaca, onda je to Akt o indijanskom samoopredeljenju, donet 1975. godine. Proguran velikim talasom indijanskog aktivizma, on je plemenima dao mehanizme da osnivaju sopstvene programe i, što je najvažnije, da sami rukovode njima. To je značilo vratiti Čahta ples i Čahta jezik, koje su misionari bili zabranili. A značilo je i ponovno igranje ištabolija posle mnogo decenija – igre koja je bila zabranjena u starim indijanskim školama.
U isto vreme plemena širom Kornjačinog ostrva borila su se da izbegnu državne zakone koji su sputavali njihovo delovanje i često onemogućavali da stvore ekonomsku bazu. Posle dva sudska procesa koja su stigla do Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, koji je utvrdio da indijanska plemena nisu potčinjena mnogim lokalnim i državnim zakonima, Kongres je 1988. godine doneo zakon koji im je otvorio vrata za posao sa igrama na sreću.
Danas Čokto Indijanci imaju sedam kazina u jugoistočnoj Oklahomi – i više od 200.000 registrovanih članova. Pleme je postalo vrlo jaka ekonomska snaga, koja zapošljava skoro 100.000 ljudi. A obnavlja i svoju zemljišnu bazu, otkupivši oko 24.000 hektara. S prihodom od kazina i drugih poslova, Čahte grade puteve, osnivaju škole i klinike, i grade domove za svoje stare. Podigli su 17 mesnih zajednica – po jednu u skoro svakom većem mestu svoje teritorije.
"Suverenitet je u osnovi svega što radimo", kaže Sju Folsom, menadžerka za kulturne projekte u plemenu. Folsomova je nadzirala razvoj novog kulturnog centra, koji je otvoren prošle godine. Jedna od njegovih najistaknutijih izložbi posvećena je istorijatu spornih odnosa između Čahta i Vlade Sjedinjenih Država. Nazvana je "Štitimo naš suverenitet".
