Pre 35 godina jedan pritisak na prekidač promenio je dotadašnji svet.
Izvor: Foto: Mihael Bijah
Zvuk škripanja cipela prekida sablasnu tišinu u uskom hodniku. Put do kontrolne sobe reaktora broj 4 u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj prekriven je debelim, požutelim gumenim prostirkama.
"Od sada sve mora biti brzo." Stanislav, oficir nuklearne elektrane, odlučnim trzajem otvara debela čelična vrata i ulazi u kontrolnu sobu četiri. Najveća nuklearna katastrofa u ljudskoj istoriji započela je ovde pre 35 godina. Stanislavljev pogled pada na praznu utičnicu u kojoj je nekada bio smešten prekidač.
"Sve je počelo ovde. Dvadeset šestog aprila 1986. godine u 1.23 sovjetski nuklearni tehničar Aleksandar Akimov upravljao je prekidačem AZ-5 u Bloku 4, suprotno svom izričitom mišljenju, prema kojem je trebalo hitno isključiti čitav reaktor. Akimov se dugo protivio testiranju sistema hitnog napajanja u vanrednim situacijama, ali mu njegov nadređeni Anatolij Djatlov nije ostavio izbor. Na kraju, pogrešne ljudske odluke, kršenje bezbednosnih propisa i odavno poznati inženjerski nedostaci nuklearnog reaktora tipa RMBK izazvali su nekontrolisano povećanje proizvodnje i na kraju eksploziju reaktora 4. Nakon Akimovljevog pritiska na prekidač svet više nije bio isti.
Izvor: Foto: Wikimedia Commons
Merni instrumenti iz kontrolne sobe broj 3, identični onima u sobi broj 4. Foto: Mihael Bijah
Za većinu ljudi Černobilj je i dalje sinonim za kolektivnu noćnu moru cele generacije. Eksplozija reaktora u Bloku 4 usmrtila je 30 ljudi, uključujući Aleksandra Akimova, što je direktna posledica opekotina ili akutne radijacijske bolesti. Prema studiji Ujedinjenih nacija, najmanje 4.000 drugih žrtava umrlo je usled neposrednih posledica curenja iz reaktora; broj neprijavljenih slučajeva mogao bi biti višestruko veći.
Evakuisano je stotine hiljada ljudi; čitava sela su sravnjena buldožerima i zatrpana zbog dramatičnog izlaganja zračenju. Pripjat, nekada vodeći po važnosti "atomski" grad i dom za gotovo 50.000 ljudi, potpuno je evakuisan po podne 27. aprila.
U napuštenom selu Kupuvate živi Hana Zavorotnja u skromnoj drvenoj kući. Hana ima 87 godina i ponosna je što može da se brine o sebi. Povrtnjak iza kuće obezbeđuje ono najosnovnije, a vodom se snabdeva iz bunara. Između 1987. i 1988. godine nekoliko stotina ljudi odlučilo je, protiv volje države, da se vrati u svoja rodna sela. Vratili su se i Hana, njen suprug i njene sestre. Prvo su pronašli svoju kuću opljačkanu i oronulu, ali su mogli da počnu ispočetka negde u selu. Ubrzo su povratnici zvanično tolerisani i decenijama su se podjednako opirali radijaciji i usamljenosti.
Mihael Bijah je foto-reporter iz Austrije i saradnik našeg časopisa. Ovaj prilog dobio je priznanje Best Edit, koje se dodeljuje za najbolju lokalnu produkciju u međunarodnoj mreži časopisa National Geographic.
ČERNOBILJ, 35 GODINA TIŠINE: Na mestu gde je jedna pogrešna odluka promenila svet (FOTO)
Otvaranje čuvenog panoramskog točka u parku u Pripjatu bilo je predviđeno 1. maja 1986. godine. Foto: Mihael Bijah
Hana Zavorotnja u svojoj kući u napuštenom selu Kupuvate. Foto: Mihael Bijah
Radarski sistem DUGA, izgrađen tokom Hladnog rata. Foto: Mihael Bijah
Ostaci vitraža u kafeu u napuštenom Pripjatu. Foto: Mihael Bijah
Propagandni mural iz vremena Hladnog rata, u blizini radarskog sistema DUGA. Foto: Mihael Bijah
Unutrašnjost sobe br. 4, mesta gde je jedna pogrešna odluka 26. aprila 1986. godine promenila svet. Soba isijava ljubičastom svetlošću, kao posledica dekontaminacije.
Danas je ceo kompleks prekriven takozvanom Novom sigurnosnom oplatom, ogromnim zaštitnim pokrivačem koji bi trebalo da spreči širenje radijacije. Foto: Mihael Bijah
