Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kuda i car ide peške: Indija, život bez nužnika

Skoro milijardu ljudi, od kojih više od polovine živi u Indiji, svakodnevnu nuždu obavlja na otvorenom. Zato milioni umiru od bolesti ili im je život uništen bolešću. Problem nije samo nedostatak nužnika...

  Izvor: Foto: Shutterstock

Posledice na zdravlje ljudi u Indiji zaprepašćuju. Proliv svake godine ubije više od 117.000 dece mlađe od pet godina. Milioni se muče s hronično zaraženim crevima koja nedovoljno dobro apsorbuju hranjive materije i lekove. Stvara se mučan začarani krug: telesno slabo razvijene žene rađaju decu nedovoljne težine, koja su podložnija zarazama i za koju je verovatnije da će zaostati u razvoju, te kod kojih vakcine slabije deluju. Prema podacima iz 2016. godine, oko 39 odsto indijske dece mlađe od pet godina bilo je zaostalo u razvoju.

Misija čiste Indije svakom domaćinstvu nudi oko 190 dolara – mnogo više nego u ostalim zemljama u razvoju – za izgradnju poljskog klozeta i septičke jame. U Džavdi ih, međutim, niko ne koristi. "To je za pranje odeće ili kupanje", kaže žena u ružičasto-crnom sariju dok se odmara na visećoj ležaljci u hladu. "Imamo mnogo otvorenog prostora, zašto da ga ne koristimo?" Njeno selo je okruženo poljima prekrivenim poljskim cvećem.

Možda će vas zanimati i:

Prema anketi sprovedenoj u čitavoj ruralnoj severnoj Indiji, gde je nužda na otvorenom češća nego na jugu, ljudi daju veliku prednost defekaciji u priro­di. Kažu da je tako zdravije i prirodnije, pa u tome vide i vrlinu. Na selu mnogi Indijci čak i na najči-stije poljske klozete gledaju kao na nešto što verski zagađuje. Nužnik u blizini kuće čini im se manje čistim od olakšavanja 200 metara dalje, u prirodi. Muve, međutim, mogu da lete više od kilometar i po.

Deca u Džavdi od zdravstvenih radnika koji posećuju tamošnju zajednicu naučila su da su toaleti blagotvorni za zdravlje. Jedna devojčica vrlo precizno objašnjava, dok mazi kozu zlaćane boje, kako muve i prsti mogu da prenesu izmet s polja na hranu i vodu, čineći da se seljani razbole. "Ali ako su septičke jame male", prekida je njena majka, "tu ćemo prljavštinu imati u blizini. A ako se zbog nje razbolimo, nemamo novca za lečenje."

U OKRUGU KARGON na jugozapadu države Madja Pradeš šetam kroz neasfaltirane ulice jednog zaseoka u pratnji Nikila Šrivastava, istraživača političke strategije koji radi za Istraživački institut za saosećajnu ekonomiju (RICE). Ta neprofitna organizacija na čelu s dvoje Amerikanaca, Dajanom Kofi i Dinom Spirsom, angažuje američke i indijske istraživače radi proučavanja životnih uslova indijskih siromaha, posebno dece. Praćeni bosonogom decom, Šrivastav i ja prelazimo uzan, smrdljiv potočić u kojem se prevrću repate larve osolikih muva i ulazimo u uredno počišćen deo naselja. Tamo srećemo Džegdiša, penzionisanog vozača turističkog autobusa koji je nedavno potrošio 50.000 rupija (oko 780 dolara) kako bi iskopao septičku jamu duboku dva metra (umesto jedan metar, koliko je vladina preporuka) i nadzemni deo obložio plavim keramičkim pločicama s motivom delfina.

"To je za suprugu i snaju", kaže. Kao i mnoge njegove komšije, Džegdiš više voli da prošeta uzbrdo do grmlja da bi obavio svoje svakodnevno pražnjenje. U ruralnoj Indiji to se smatra muževnim načinom. Patrijarhalne propagandne poruke ojačavaju takva gledišta, pozivajući muškarce da izgrade nužnike kako bi svoje supruge i kćeri zaštitili od seksualnog uznemiravanja u grmlju i sramote podizanja sarija na otvorenom. Zdravlje porodice uopšte se ne spominje. 

Pa ipak, kao što sam videla u Džavdi, mnoge seoske žene ignorišu te poruke, pa i same još uvek odlaze u prirodu. Možda ne vole da prekidaju tradiciju ili se u poljskom klozetu osećaju skučeno, pogotovo ako im nedostaje oruđa ili sklonosti za čišćenje. Neke žene cene i priliku za druženje s prijateljicama. Zapadnjaku to može da zvuči vrlo čudno, ali nužda na otvorenom nekim mladim ženama nudi dobrodošlu pauzu izvan zidova kuće i nadzora muževa i rodbine.

Džegdiš se ponosi svojim poljskim kozetom, koji je izgradio sopstvenom ušteđevinom i uz finansij-sku pomoć Misije čiste Indije. Jedino mu je žao što septičku jamu nije iskopao još dublje. "Četiri i po metra bi bilo bolje", kaže. Naime, septičke jame imaju ogroman nedostatak – napune se. Umesto da jamu isprazne pomoću lopate, iznajme kamion s pumpom ili, još lakše, iskopaju novu jamu – kako se to obično radi u drugim zemljama – ruralni Indijci, pogotovo na severu zemlje, često uopšte i ne sagrade klozet.

Možda će vas zanimati i:

Pre tri godine istraživači Istraživačkog instituta za ekonomiju prikupili su podatke od više od 22.000 ruralnih Indijaca o korišćenju poljskih klozeta. Ustanovljeno je da je u 40 odsto domaćinstava s klozetima bar jedan član nuždu nastavio da obavlja na otvorenom. Nadalje, ljudi koji su iskoristili finansiranje iz vladinih izvora za izgradnju nužnika dvostruko su češće obavljali nuždu na otvorenom od onih koji su gradili vlastitim sredstvima. Naposletku, porodice koje uopšte nisu imale nužnik tvrdile su da ne mogu sebi da priušte izgradnju onakve vrste nužnika kakvu bi stvarno koristili. Istraživački institut za saosećajnu ekonomiju utvrdio je i da su privatno izgrađene septičke jame od četiri do pet puta veće od 1,4 kubna metra koliko je preporučila Svetska zdravstvena organizacija. "To je veličina koja se upotrebljava širom sveta”, kaže Šrivastav, „a šestočlana porodica neće je napuniti za pet godina." Za Indijce, međutim, idealna septička jama bila bi još veća – i do 30 kubnih metara – dakle veća od stambenog prostora mnogih Indijaca.

Odakle ta opsesija veličinom? "Manja jama na­puniće se za pet meseci", pogrešno tvrdi Džegdiš. "Onda bih morao da zovem pariju [pripadnika najniže kaste] da je isprazni."

"Zar ne biste mogli sami to da uradite?", pita Šrivastav. Džegdiš odmahuje glavom.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka