Kuda i car ide peške: Indija, život bez nužnika

Skoro milijardu ljudi, od kojih više od polovine živi u Indiji, svakodnevnu nuždu obavlja na otvorenom. Zato milioni umiru od bolesti ili im je život uništen bolešću. Problem nije samo nedostatak nužnika...

"Krijem se uz stazu s baterijskom lampom", kaže tihim, ali uzbuđenim glasom, pokazujući niz glavni drum u selu Gadži Šedi u indijskoj državi Madja Pradeš. "Tu čekam ljude koji hodaju noseći lotu."

Lota je posuda za vodu, tradicionalno napravljena od mesinga, ali sve češće plastična. Kad nekoga vidite da u rano jutro hoda van kuće s takvom posudom, ne može vam biti jasnije – krenuo je da se olakša negde u polju ili uz drum, a voda mu služi da se zapere.

"Pratim ih", kaže Mulčand. "Zazviždim zviždaljkom i ispraznim im lotu. Nekad je oduzmem i spal­im." On sebe vidi kao branitelja teško zaslužene časti. Okrug je njegovo selo proglasio mestom "bez nužde na otvorenom". "Kad ih zaustavim, ljudi se ljute i viču na mene", kaže, "ali Vlada je seljanima dala veliku pomoć da izgrade nužnike, pa nemaju nikakvog opravdanja."

Procenat ljudi koji nuždu obavljaju na otvorenom smanjio se na globalnom nivou između 1990. i 2015. godine, a najdramatičniji pad zabeležen je u nekim najmanje razvijenim zemljama. Ipak, i dalje gotovo 950 miliona ljudi na taj način ugrožava javno zdravlje, a rast stanovništva samo povećava izazov.

Vršenje nužde na otvorenom staro je koliko i čovečanstvo. Dok je gustina naseljenosti bila mala i tlo je ljudski izmet moglo apsorbovati bez opasnosti, s tim običajem je bilo sasvim malo problema. Ali kako je u naseljima i gradovima počelo da se sabira sve više ljudi, postepeno smo počeli da razumevamo povezanost higijene i zdravlja, a posebno važnost izbegavanja dodira s fekalijama. Danas je širom sveta pražnjenja na otvorenom sve manje, ali je ono još uvek uobičajeno za gotovo 950 miliona ljudi. Od kojih oko 569 miliona živi u Indiji. 

Ujedinjene nacije su 2015. godine zahtevale da se sa običajem defekacije na otvorenom prekine zaključno sa 2030. godinom. Znatna poboljšanja su na tom polju moguća: Vijetnam je, na primer, taj običaj skoro potpuno ukinuo tokom poslednjih nekoliko decenija. Postizanje te globalne prekretnice, šeste na agendi ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, iz osnova će poboljšati javno zdravlje. To bi postignuće takođe pomoglo ublažavanju siromaštva i gladi, kao i poboljšanju obrazovanja. Bolesna deca izostaju iz škole, a isto čine i devojke u dane menstruacije jer škole nemaju čiste i bezbedne nužnike.

Indija se s tim problemom bori otkad se 1947. godine izborila za nezavisnost od Velike Britanije. "Sanitarni uslovi su važniji od nezavisnosti", izjavio je Mahatma Gandi, pozivajući svoje sunarodnike da pripaze na čistoću. Do određene mere su u tome uspeli – procenat Indijaca koji obavljaju nuždu na otvorenom poslednjih decenija znatno je opao. Međutim, zbog porasta broja stanovnika došlo je do toga da, prema podacima popisa, danas većina Indijaca živi na mestima gde su više, a ne manje, izloženi tuđim fekalijama.

Sadašnji premijer Narendra Modi u predizbornoj kampanji imao je slogan: "Najpre nužnici, a onda hramovi". On je 2014. godine, pre nego što su Ujedinjene nacije postavile svoj cilj za 2030. godinu, najavio svoju nameru da se u Indiji defekacija na otvorenom suzbije deceniju ranije, do Gandijevog 150. rođendana, 2. oktobra 2019. godine. Dodelio je više od 40 milijardi dolara opsežnom programu izgradnje poljskih klozeta i promene ponašanja zvanom Swachh Bharat Abhiyan (Misija čiste Indije), za koji je Svetska banka obezbedila još 1,5 milijardi dolara zajma.

Modi nastoji da do 2019. godine u ruralnim područjima izgradi više od 100 miliona novih nužnika. Jedno je pitanje da li će u tome uspeti, a drugo je hoće li nužnici dovesti do promene. Indijske vlade već najmanje 30 godina grade jeftine poljske klozete. Širom zemlje nalaze se milioni tih jednostavnih samostojećih objekata, ali se mnogi od njih urušavaju. Mnogi drugi se koriste za držanje malih životinja ili čuvanje alata, bicikala i žita, a njihovi vlasnici i dalje odlaze u polja sa svojim lotama. Duboko ukorenjene navike u Indiji mogu predstavljati veću prepreku poboljšanju sanitarnih uslova od nedostatka klozeta i kanalizacije.

U BOČNOM DVORIŠTU SVAKE blatom oblepljene kuće u zaseoku Džavda, nekoliko sati puta jugozapadno od Mulčandovog sela, nalazi se nova betonska kućica veličine veće telefonske govornice, okrečena ružičastom bojom. Unutra beli keramički čučavac usmerava fekalije, polivane vodom iz kante ili lote, kroz cev u jamu duboku nešto više od metra. Jama obložena ciglom napravljena je tako da zadržava izmet, a tečnost propušta u tlo. Mala količina vode u cevi u obliku slova U pomaže da mirisi i insekti ostanu u septičkoj jami. Muve koje se hrane i razmnožavaju na fekalijama jedan su od glavnih prenosnika uzročnika zaraza na ljude. Jedan gram izmeta može da sadrži deset miliona virusa, milion bakterija i hiljadu parazitskih cisti. Oni nas zaraze prolazeći kroz pore na našoj koži ili zagađujući hranu i vodu.