Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Forenzika, ništa nije kao na filmu: Van razumne sumnje

Mnoge forenzičke metode znatno su manje pouzdane nego što je to prikazano u TV serijama. A kada se forenzičkim dokazima previše veruje na sudu, nevini ljudi završe u zatvoru, ili još gore.

  Izvor: Foto: Shutterstock

Za to vreme razvijaju se i drugi visokotehnološki oblici forenzike. CT skeneri omogućavaju lekarima da obavljaju virtuelne autopsije i da unutar tela tragaju za uzrocima smrti koji se ne vide pri uobičajenoj obdukciji. Naučnici istražuju da li se na osnovu bakterija na leševima preciznije može utvrditi vreme smrti. Čak istražuju da li se počinilac može otkriti ne samo po DNK koji ostavi na mestu zloćina već i po mikrobskom potpisu, odnosno bakterijama koje ostavi.

Forenzičke tehnike koje su poznatije u javnosti, iz filmova i serija kao što je „Mesto zločina”, imaju znatno duži istorijat. Još 1910. godine Tomas Dženings je bio prvi Amerikanac osuđen na smrt isključivo na osnovu otisaka prstiju. Optužen je da je ubio izvesnog Klarensa Hilera dok je žrtvi provaljivao u stan. Počinilac je ostavio otiske prstiju na sveže ofarbanoj prozorskoj dasci. Iskazi četvorice stručnjaka za otiske bili su maltene jedina osnova da on bude proglašen krivim i da bude osuđen na smrt. U odgovoru na njegovu žalbu Viši sud je istakao dugu istoriju korišćenja otisaka prstiju kao identifikacije – još su faraoni otisak svog palca koristili kao potpis, saopštio je sud – „i Engleska,koja je u hiljadama slučajeva primenjivala taj sistem s velikim uspehom i bez greške, još od 1891. godine”. Sud je napomenuo da takve dokaze ne nalaze prosečni posmatrači, već ih utvrđuju stručnjaci koji to zatim objašnjavaju poroti. Presuda je potvrđena, Dženings je obešen.

Do kraja XX veka u sudnicama su predstavljane brojne nove istraživačke tehnike.Analitičari iz FBI-ja davali su iskaze na osnovu upoređivanja vlasi kose nađenih na mestu zločina s onima koje pripadaju osumnjičenom.Stručnjaci ističu oblike mikroskopski sitnih krljušti koje prekrivaju svaku vlas, debljinu i boju dlake, raspored granulisanog pigmenta u dlaci i što šta drugo. Analiza ujeda, pri kojoj stručnjaci upoređuju otisak zuba s povrede i vilicu osumnjičenog, široko je prihvaćena početkom sedamdesetih godina, uključujući i slučaj iz 1974. godine čije rešavanje je zavisilo od tragova otkrivenih na nosu mrtve žene koja je ekshumirana. Druge vrste detaljnih vizuelnih upoređivanja – tragova guma, otisaka cipela, čaura metaka – takođe su evoluirale i od tragova koji samo pomažu policiji da identifikuje osumnjičene postali su dokaz koji se predstavlja u sudnici i koji ukazuje na nečiju krivicu. U hiljadama slučajeva sudije koje treba da odluče da li je nešto važeći dokaz pozivaju se na određene ranije slučajeve da bi proglasili validnost takvih forenzičkih rezultata.Stručnjaci s dugogodišnjim iskustvom svedoče pred sudom kao veštaci.

Neverovatan forenzički napredak:Elektronski uređaj koji može da pronađe ubicu za 90 minuta?

Ali u poslednjih desetak godina postalo je očigledno da su mnoge forenzičke metode znatno manje pouzdane nego što je to predstavljeno u TV serijama. A kada se forenzičkim dokazima previše veruje na sudu, nevini ljudi završe u zatvoru, ili još gore.

JEDNA ŽENA JE 1981. GODINE napadnuta u svom stanu u Vašingtonu – vezani su joj usta i oči, a zatim je silovana. S policijskim crtačem sarađivala je u izradi foto-robota napadača. Mesec dana kasnije jedan pozornik je prijavio inspektorima 18-godišnjeg Kirka Odoma, za koga je smatrao da odgovara opisu. Odomova majka je tvrdila da je on bio kod kuće jer mu se tog dana porodila sestra. Žrtva je neodlučno izdvojila Odamovu sliku iz ponuđene grupe fotografija, a onda ga je identifikovala i uživo. Analitičar iz FBI-ja pred sudom je rekao da se vlasi Odomove kose mikroskopski ne razlikuju od vlasi pronađenih na spavaćici žrtve, što je zapečatilo proces protiv Odoma. U zatvoru je proveo 22 godine, plus 8 godina na uslovnoj slobodi kao seksualni prestupnik, sve dok javno pravobranilaštvo nije iznelo nove dokaze koji potvrđuju njegovu nevinost.

U Korzikani u Teksasu 1992. godine Kameron Tod Vilingem bio je optužen da je podmetnuo požar u svojoj kući u kojem su poginule njegove tri kćerke. Istražitelji su rekli da ugljenisani ostaci na podu kuće ukazuju na to da je vatra u isto vreme buknula na nekoliko mesta, što verovatno znači da je reč o namernoj paljevini pomoću benzina. Službenici države Teksas 2011.godine utvrdili su da je tumačenje dokaza bilo katastrofalno pogrešno. Prekasno za Vilingema.On je pogubljen sedam godina ranije.

Brendon Mejfild, advokat iz Oregona, uhapšen je u svojoj kancelariji u maju 2004.godine. Mejfild kaže da je agent FBI-ja tokom hapšenja psovao i vikao na njega. Agenti mu nisu saopštili razlog hapšenja, već je to s lisicama na rukama morao da pročita iz njihovog pisanog naloga. Njegovi otisci prstiju pojavili su se u automatskoj pretrazi baze podataka i dvojica analitičara iz FBI-ja utvrdila su da se otisci poklapaju s onima nađenim na plastičnoj kesi u kojoj se nalazio materijal upotrebljen u terorističkim bombaškim napadima u Madridu,u kojima je poginula 191 osoba. Međutim,španske vlasti nisu tako mislile. Dve nedelje posle hapšenja Mejfilda poslali su dopis o tome da su i oni otkrili otiske koji se poklapaju – u pitanju je Alžirac, nikada uhvaćen, koji se danas smatra jednim od glavnih planera napada.

Zajedničko za sve ove priče jeste to što se previše uzdalo u metode i njihovo tumačenje, a to je više lični stav i zanat nego egzaktna nauka. Recimo, pouzdanost analize dlaka veoma je diskutabilna. FBI priznaje da su njihovi analitičari izneli pogrešne zaključke u više od 90 odsto slučajeva mikroskopskog upoređivanja koji su naknadno preispitani.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka