Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Magazin

Forenzika, ništa nije kao na filmu: Van razumne sumnje

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Mnoge forenzičke metode znatno su manje pouzdane nego što je to prikazano u TV serijama. A kada se forenzičkim dokazima previše veruje na sudu, nevini ljudi završe u zatvoru, ili još gore.

Izvor: Foto: Shutterstock

Tekst Van razumne sumnje objavljen je u NG Srbija u julu 2016. godine

Ujutro 23. novembra 2009. godine jedan biciklista je pored lokalnog puta u blizini grada Lejk Čarlsa u Luizijani uočio leš mlade žene. Lice joj je bilo izudarano do neprepoznavanja,ali neuobičajena tetovaža policiju je navela da žrtvu identifikuje kao19-godišnju Sijeru Buzigard. Istražitelji iz šerifske službe okruga Kalkašu,koje je predvodio šerif Toni Mankuzo, odmah su počeli da rekonstruišu poslednje sate života žrtve. Od ljudi koji su je poslednji videli živu pozajmila je telefon da pozove nekoga. Broj koji je pozvala bio je trag za policiju.

Napadač na Buzigardovu takođe je ostavio jasan trag. Ona se borila za život, a policija jeiz tkiva ispod njenih noktiju uzela čist uzorak nečijeg DNK. Da bi pronašli ubicu, trebaloje da nađu DNK koji se poklapa s uzorkom. Broj koji je pozvala odveo je policiju dogrupe nelegalnih meksičkih radnika. „Tražili smo sudski nalog da im se uzme bris zbog DNK, pozvali smo prevodioce koji rade s doseljenicima”, priseća se Mankuzo.

Saznajte i Čovek važniji od opreme

Ali nijedan od tih Meksikanaca nije imao DNK koji se poklapa s uzorkom nađenim kod žrtve. Ni u arhivi FBI-ja, u kojoj se nalaze podaci o DNK registrovanih prestupnika,nestalih osoba i uhapšenika (poznatoj kao KODIS sistem), nije bilo nijednog DNK koji se poklapa s uzorkom. Istražitelji su apelovali na građane koji možda imaju neke informacije da se jave, a porodica Buzigard je ponudila i nagradu od 10.000 dolara. Ali bez rezultata.

Onda je u junu 2015. godine Monika Kval,glavna analitičarka za DNK u laboratoriji koja sarađuje sa šerifskom službom, saznala za jedan novi način da se iskoriste podaci iz uzorka DNK – pristup u kojem nije potrebno poklapanje nađenog uzorka s DNK osumnjičenog ili neke osobe iz arhive. Tehnika se zove DNK fenotipizacija i njome se utvrđuje približan fizički opis osobe kojoj uzorak pripada, uključujući geografsko poreklo, boju očiju i kose, čak i verovatne crte lica. Kvalova se odmah setila slučaja Buzigardove u kome je uzorak DNK bio praktično jedini trag.Kontaktirala je s Mankuzom i poručnikom Lesom Blenčardom, inspektorom koji je radio na slučaju. Poslali su uzorak kod Elen Grejtek,direktorke bioinformatičkog sektora u Parabonnanolabsu, kompaniji specijalizovanoj za DNK fenotipizaciju.

Tu je istraga dobila neočekivani obrt.Na osnovu raspoloživih dokaza inspektori su i dalje smatrali da je ubica verovatno hispanoameričkog porekla – možda neko iz grupe Meksikanaca koji su napustili područje ubrzo posle zločina. Međutim, osoba čiji portret je kompanija Parabon napravila na osnovu donetog uzorka imala je svetlu kožu i pege. Smeđu kosu, oči verovatno zelene il iplave. Analizom je utvrđeno da osoba vodi genetsko poreklo iz severne Evrope.

„Morali smo da se vratimo jedan korak i priznamo da sve vreme nismo ni okvirno išli u dobrom smeru”, kaže Mankuzo. Ali uz nove dokaze on je optimista. „Mislim da ćemo u nekom trenutku rešiti ovaj slučaj jer imamodobar uzorak DNK i profil osobe”, kaže on.„Znamo ko je ubica. Samo još ne znamo kako se zove.”

DNK fenotipizacija je relativno nova tehnika u forenzičkoj nauci i pojedini kritičari se pitaju kolika će korist biti od nje. Ona projektuje crte lica na osnovu genetike, a ne fotografija. Mnoge karakteristike spoljašnjeg izgleda nisu zapisane u DNK i ne mogu se zaključiti iz njega. Recimo,ako neko pusti bradu ili ofarba kosu. Ipak,kompanija Parabon svoje usluge pruža za više od 40 policijskih i istražnih organizacija. KrejgVenter, pionir u ispitivanju ljudskog genoma,takođe istražuje profilisanje lica na osnovu DNK u okviru svoje kompanije Hjuman longeviti, a isto rade mnoge laboratorije pri univerzitetima.

Najnovije

Priroda

Nauka