Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih?

Neki su umovi tako izuzetni da menjaju svet. Ne znamo tačno šta tim ljudima omogućava da budu toliko iznad nas, ali nauka nam pruža neke nagoveštaje.

 Izvor: Foto: Profimedia


DOK NEURONAUČNICI pokušavaju da shvate kako mozak podstiče razvoj misaonog procesa potrebnog za promenu obrasca, drugi naučnici muku muče s pitanjem kada i iz čega se ta sposobnost razvija. Da li se geniji rađaju ili se stvaraju? Frensis Golton, rođak Čarlsa Darvina, nije se saglasio s onim što je nazivao "pretenzijama na prirodnu jednakost". Verovao je da se genijalnost prenosi unutar porodične loze. Da bi to dokazao, rekonstruisao je porodična stabla niza evropskih vodećih ljudi u različitim područjima – od Mocarta i Hajdna, preko Bajrona, Čosera i rimskog cara Tita, pa do Napoleona. Golton je svoje rezultate objavio 1869. godine u knjizi "Nasledni genije", koja će pokrenuti raspravu o "urođenom nasuprot stečenom" (nature versus nurture) i podstaći razvoj nakaznog područja eugenike. Geniji su retki, zaključio je Golton; pojavljuje ih se otprilike jedan na milion. Ono što nije neobično, napisao je, mnogi su primeri "da muškarci koji su u većoj ili manjoj meri znameniti imaju istaknute rođake".

Možda će vas zanimati i:

Napredak ostvaren u genetičkim istraživanjima danas nam omogućava ispitivanje ljudskih osobina na molekularnom nivou. Poslednjih decenija naučnici traže gene koji doprinose inteligenciji, ponašanju, pa čak i jedinstvenim svojstvima poput savršenog sluha. Kad je reč o inteligenciji, ovo istraživanje podstiče etičke dileme u vezi s njegovom primenom; ujedno je i vrlo složeno jer inteligencija može da zavisi od hiljada gena – pri čemu svaki pojedinačno ima vrlo mali učinak. A šta je s ostalim sposobnostima? Ima li nečeg urođenog u darovitosti za muziku? Veruje se da su brojni vrsni muzičari, uključujući Mocarta i Elu Ficdžerald, imali savršen sluh, što je igralo ulogu u njihovim izuzetnim karijerama. Sam po sebi, genetički potencijal nije dovoljan za uspeh. Za stvaranje genija potrebna je i podsticajna okolina. Podsticaj mogu da pruže društveni i kulturni uticaji; u određenim trenucima i na određenim mestima u istoriji pojavljuje se veći broj genija: u Bagdadu tokom zlatnog doba islama, u Kalkuti za vreme Bengalske renesanse, u Silicijumskoj dolini danas.

Gladan um može naći intelektualni podsticaj i kod kuće – kao u slučaju Terensa Taa u predgrađu Adelejda, kog smatraju jednim od najvećih matematičkih umova današnjice. Tao je još u detinjstvu pokazao izuzetan dar za jezike i brojeve, ali njegovi roditelji su stvorili uslove u kojima je mogao da se razvija. Nabavljali su mu knjige, igračke i igre i podsticali ga da se sam igra i uči. Njegov otac Bili veruje da je ta praksa kod Taa probudila originalnost i sposobnost rešavanja problema. Osim toga, Bili i njegova supruga Grejs tražili su prilike za napredno učenje za svog sina kad je počelo njegovo formalno obrazovanje. Srećom, našli su se učitelji koji su pomogli u podsticanju i širenju njegovog uma. Tao se sa sedam godina upisao u srednju školu, s osam je postigao 760 od 800 mogućih bodova iz matematike na SAT-u (testu za upis na fakultet), s trinaest je počeo da studira, a s 21 je postao profesor na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. "Talenat je važan", napisao je jednom na svom blogu, "ali razvoj i podsticaji su još važniji."

Ima li nečeg urođenog u darovitosti za muziku? Veruje se da su brojni vrsni muzičari, uključujući Mocarta i Elu Ficdžerald, imali savršen sluh, što je igralo ulogu u njihovim izuzetnim karijerama. Sam po sebi, genetički potencijal nije dovoljan za uspeh. Za stvaranje genija potrebna je i podsticajna okolina.

Svejedno, prirodni dar i podsticajna okolina ne moraju nužno da proizvedu genija ukoliko nekome nedostaju motivacija i upornost. Te lične osobine, koje su podstakle Darvina da provede dvadeset godina na usavršavanju "Porekla vrsta", a indijskog matematičara Srinivasu Ramanudžana da dođe do hiljada formula, inspirišu rad psihologa Endžele Dakvort. Ona veruje da kombinacija strasti i istrajnosti (ono što ona naziva "čvrstinom karaktera") tera ljude na postignuća. Dakvortova, koja je i sama stipendista programa za "genije" Fondacije Makartur i profesorka psihologije na Univerzitetu Pensilvanija, kaže da se koncepcija genija lako zamaskira u nešto magično, kao da velika ostvarenja pokuljaju spontano, bez velikog truda. Ona veruje da se talenat razlikuje od pojedinca do pojedinca, ali da su unutarnja snaga i disciplina ključne za uspeh, koliko god neka osoba bila nadarena. "Kad dobro pogledate nekog ko je postigao nešto veliko", kaže ona, "vidite da to nije bilo bez truda."

Niti se to dogodi iz prve. "Glavni faktor za predviđanje učinka jeste produktivnost", kaže Din Kit Sajmonton, profesor psihologije u penziji s Univerziteta Kalifornija u Dejvisu, koji već dugo proučava genijalnost. Veliki uspesi postižu se nakon mnogih pokušaja. "Većinu članaka objavljenih u naučnim časopisima niko nikad ne citira", kaže Sajmonton. "Većinu kompozicija niko nikad ne snimi. Većinu umetničkih dela niko nikad ne izloži." Tomas Edison je izumeo fonograf i prvu komercijalno održivu sijalicu, ali to su samo dva od više od hiljadu patenata koji su mu bili odobreni u Sjedinjenim Državama.

Možda će vas zanimati i:

Nedostatak podrške može potencijalnim genijima da smanji izglede; oni nikad ne dobiju šansu da budu produktivni. Ženama je kroz istoriju uskraćivano formalno obrazovanje, obeshrabrivane su u profesionalnom napredovanju, a postignuća im nisu dovoljno priznavana. Mocartovoj starijoj sestri Mariji Ani, izuzetnoj čembalistkinji, otac je prekinuo karijeru kad joj je s 18 godina došlo vreme za udaju. Polovina žena iz Termanove studije završile su kao domaćice. Ljudi koji su rođeni kao siromašni ili potlačeni ne dobiju priliku ni za šta više od pukog preživljavanja. "Ako verujete da je genijalnost nešto što može da se izdvoji, kultiviše i podstiče", kaže istoričar Darin Mekman, "tada je zaista velika tragedija što su hiljade genija ili potencijalnih genija usahle i umrle."

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka