Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Čitav mali svet ispod Pariza: U podzemnom lavirintu grada svetlosti

Kako dospeti tamo? Kroz šahtove, pa niz  beskrajne merdevine. Šta poneti? Rudarski šlem će dobro doći. Šta ćete da radite? Ići ćete na posao, žurku, slikaćete, ili ćete jednostavno istraživati mrežu mračnih tunela . Šta ćete naći? ...

  Izvor: Foto: Stiven Alvarez

Katafili

Neki katafili silaze u podzemlje samo povremeno i drže se dobro poznatih putanja. Tvrdokorni posvećenici silaze češće i dublje. Svoje nove vodiče, dvojicu crnpurastih mladića u plavim kombinezonima, zatičem opušteno zavaljene na klupi u osunčanom parku mirnog kvarta, dok pored njih leže boca sa kiseonikom i ronilačka oprema. Podozrivo ih posmatraju majke koje guraju dečja kolica u blizini.

Dominik je obrtnik koji vrši popravke; Jopi se predstavio samo svojim katafilskim nadimkom, radi kao kompjuterski grafički dizajner, ima dvoje dece i iskusan je speleo-ronilac. Skupljamo opremu i odlazimo ispod mosta, gde se oseća dašak hladnog vazduha koji dopire iz njihovog tajnog ulaza. Dok prilazimo, iz otvora se poput pauka uspinje neki čovek, sav blatnjav. Upravo je sve uredio za proslavu svoje momačke večeri, kaže nam.

Veći deo podzemlja je mapiran. Gijomove prve, složene mape kasnije su više puta ažurirali njegovi naslednici, dok katafili prave sopstvene mape. Neki, poput Jopija, veoma se trude da popune preostale praznine. Gacamo pored mnogih tunela sve dok ne stignemo do njegovog današnjeg željenog cilja: crne rupe.

Povezane vesti

Mnogi tuneli načičkani su jamama i starim bunarima. Neki su duboki i ispunjeni vodom, iz nekih se ulazi u skrivene odaje. Jopi je ronio u desetinama jama, ali kaže da u ovu do sada niko nije ulazio. Voda je nepomična kao led, ali naše svetlo ne dopire duboko i, nedaleko ispod površine, rasipa se u smaragdni beskraj. Jopi proverava disaljku, masku i uprtače za bocu. Kaišem pričvršćuje šlem, pali dve lampe i uskače u vodu.

Nekoliko minuta kasnije, izranja u kovitlacu mehurića. Jama je duboka svega pet metara, na dnunema ničega, ali bar može da dopuni svoju mapu.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock
Pariz silazi dole Znoj i ritmovi subotnje večeri ispunjavaju zasvođeni podrum "Kod Žorža" u Sen Žermen de Preu. Zbog organičenog prostora na površini, mnogi klubovi i restorani šire se u podzemlje i privlače posetioce u prostore nekada rezervisane za čuvanje vina.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock
Gradski inspektor Ksavije Dutil ispituje krečnjački stub naslagan u kamenolomu početkom XIX veka. Kad bi se on danas srušio, urušilo bi se mnogo više od plafona.

  Izvor: Foto: Profimedia
Radnici koji su 1710. godine iskopavali grobove ispod Notr Dama pronašli su blokove jednog ukrasnog stuba koji su 17 vekova ranije isklesale čamdžije sa Seneu nekadašnjoj Luteciji. Stub je danas izložen u muzeju Klini i predstavlja prvi dokaz veze između imena i prikaza galskih bogova kao što je Cernunos (gore), čiji rogovi verovatno simbolizuju mušku plodnost. "To je nešto poput Kamena iz Rozete koji je pomogao tumačenju hijeroglifa", kaže kustos, Izabel Bardije-Fronti.

Još nekoliko sati lutamo kroz kripte pune trošnih kostiju i kroz galerije ogromnih, šarenih murala. Prolazimo pored mesta na kojem sam nekoliko dana ranije pogrešno skrenuo sa dvojicom kataflika – policajaca čija je dužnost da ganjaju ovakve kao što su Jopi i Dominik. Jopi nas vodi u prostoriju koje nema ni na jednoj mapi. On i prijatelji godinama su ovamo dovlačili cement i razmeštali krečnjačke blokove da bi napravili klupe, sto i platformu za spavanje. Prostorija je udobna i čista. Niše za sveće su uklesane u zidove. Žućkasti kamen odiše toplim sjajem. Pitam Jopija šta ga privlači u podzemlje.      

"Sam sam svoj gazda", kaže mi. "Mnogi ovde silaze zbog žurki, neki dolaze da slikaju. Neki dolaze da uništavaju, neki da stvaraju ili istražuju. Ovde radimo šta god želimo. Nemamo pravila. Na površini..."

Odmahuje rukom, uz osmeh. Pripaljuje cigaretu. "Mi kažemo, da bi bio srećan, ostani skriven."

Povezane vesti

Kanalizacija

U romanu "Jadnici" Viktor Igo naziva parisku kanalizaciju "savešću grada", jer iz ugla kanalizacije svi ljudi deluju jednako. U malom kombiju punom radnika vodovoda i kanalizacije koji kreću na smenu u XIV arondismanu, Paskal Kinjon, veteran sa 20-godišnjim iskustvom, priča o konkretnijim stvarima, džepovima eksplozivnog gasa, bolestima, čudovišnim pacovima koji navodno žive ispod Kineske četvrti. Njegov otac je radio u eguu pre njega, njegov deda takođe.

Pokraj knjižare u jednoj uskoj uličici oblačimo bele, nepromočive kombinezone,  obuvamo duboke ribolovačke čizme, navlačimo beličaste gumene rukavice i stavljamo bele šlemove. Tolika belina ne deluje kao mudar izbor, jer će se svaka štroka videti kao na papiru. Iz otvorenog šahta zaudara topao, zasićen vazduh. Kinjon i njegove kolege kažu da smrad primećuju samo kad se na posao vrate posle godišnjeg odmora. "Spreman", pita me.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka