Širom Indije uočava se kako je Gandi oblikovao istoriju te zemlje. Ali njegovo nasleđe danas nije tako jasno vidljivo.
Ceo tekst Gandijevim stopama možete da pročitate u časopisu National Geographic Srbija, iz jula 2015. godine
Ustao je pre zore, kao što je to uvek činio u ašramu (hinduistička zajednica, mesto za miran život i meditaciju). U pomrčini je predvodio grupnu molitvu na komadu zemlje koji se nadnosi nad rekom Sabarmati. Tek tada je bio spreman. Odeven u doti, dug komad tkanine koji se obavija oko kukova, sa maramom oko ramena, čvrsto je stegao štap od bambusovine i krenuo kroz kapiju. Napuštao je svoj dom u kojem je živeo 13 godina, zajednicu sledbenika posvećenu poštovanju njegovih propisa o jednostavnom životu i duhovnom razvoju.
Mohandas Gandi nije bio sam. Kad je u predgrađu Ahmedabada, najvećeg grada u njegovom rodnom Gudžaratu, stupio na zemljani put, 78 muškaraca, obučenih u belo, stalo je u parnu kolonu iza njega. Na desetine hiljada ljudi – pristalica i radoznalaca – tiskalo se duž obe strane puta, viseći sa drveća, naginjući se kroz prozore, i uzvikivalo: "Gandi ki džaj. Pobeda za Gandija."
MALA GRUPA ODLUČNIH LJUDI, PODSTAKNUTA JAKOM VEROM U SVOJE CILJEVE, MOŽE DA IZMENI TOK ISTORIJE!
Datum je bio 12. mart 1930. godine. Gandi i njegove trupe pešačili su 25 dana i prešli su 388 kilometara do Arabijskog mora da bi prkosili nepravednom britanskom zakonu koji je zabranjivao berbu soli u svojoj koloniji. Majstor dramatičnog gesta, Gandi se blizu obale sagnuo i pokupio šaku slanog mulja. Kako su se nelegalne berbe soli širile po zemlji, usledila su hapšenja i batinanja. Gandi je uhapšen i proveo je skoro devet meseci u zatvoru. Ono što su vlasti ocenile kao bezazlen čin političkog pozorišta naraslo je u nacionalni poklič za nezavisnošću. Široki spektar indijske populacije – više i niže kaste, muškarci i žene, hinduisti i muslimani – prvi put se udružio u protestu protiv britanske vladavine. Sada su mase dobile vođu. Onog dana kada je započeo Marš soli, pa sve do svoje smrti 18 godina kasnije, Gandi je zadojio Indiju revolucionarnom mešavinom politike i duhovnosti. Svoju filozofiju, zasnovanu na delovanju, nazvao je satjagraha, ili snaga istine.
Gandijev uticaj je bio neuklonjiv. On je Indiju vodio do nezavisnosti. Naterao je svoje zemljake da preispitaju svoje najdublje predrasude o kastama, veri i nasilju.
Nekoliko sati nakon što je atentator 1948. godine, samo pet i po meseci posle stvaranja nove države, usmrtio Gandija mecima, Džavaharlal Nehru, prvi indijski predsednik vlade, obznanio je da će svetlost koju je otac nacije ostavio iza sebe sijati hiljadu godina.
KOLIKO JASNO to svetlo danas sija? Da bih to otkrio, rešio sam da sledim Gandija. "Posmatrajte me, molim vas", govorio je, "kroz neprikrivenost mog rada i kroz moja ograničenja, i tada ćete me razumeti." Prošao bih putem kojim je on prošao tokom Marša soli. Njegovi govori i članci odnose se na probleme sa kojima se savremena Indija još uvek suočava, a Indijci i dalje raspravljaju o zaostavštini čoveka kojeg su zvali Mahatma, ili Velika duša.
