Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prvi umetnici: Kako nas je kreativnost učinila ljudima

Najveću novotariju u istoriji čovečanstva ne predstavlja ni kamena alatka ni čelični mač, već simbolično izražavanje koje su otkrili prvi umetnici.

  Izvor: Foto: Stiven Alvarez

Ali zato nikako nije jasno zašto su arheološki izveštaji koji se odnose na Afriku za period od 150 vekova potpuno magloviti. Moguće je da je neka epidemija, prirodna katastrofa ili nagla promena klime izazvala pad broja stanovnika. Pa ipak, Frančesko d’Eriko, arheolog sa Univerziteta Bordo, ističe da iako su surovi uslovi mogli da izazovu propast nekih kultura, druge su ti isti uslovi mogli da podstaknu. Ne postoji utvrđen obrazac.

"Svako područje na planeti iznedrilo je kulture s nizom različitih evolutivnih pravaca", kaže D’Eriko. "Mogle su postojati takve situacije u kojima je neka kratkoročna haotična bolest zbrisala neku kulturu u jednom području, ali su u drugom području ljudi bili sposobni da se suoče sa ovim izazovom." On to poredi sa kuhinjskim receptom. "Čak iako su sastojci isti, nije nužno da ćete imati isti ishod."

"Da ti nešto pokažem." Nikolas Konard se osvrće preko ramena, potom pažljivo okreće šifru na ogromnom sefu u svojoj kancelariji koja se nalazi na Univerzitetu Tibingen, u jednom nemačkom zamku iz XVI veka. On vadi iz sefa četiri male kutije od borovine i pažljivo ih polaže pred mene na sto. Unutar svake se nalazi sićušna rezbarija: konj, mamut, bizon i lav. Sve potiču iz pećine Fogelherd, u Nemačkoj. One odišu i gracioznošću, i lepotom, i razigranošću, koje bi svakog umetnika današnjice ispunile ponosom. Ali one su stare 40.000 godina i 4.000 godina prethode slikanim remek-delima iz Šovea.

"Zapanjujuće", kaže Konard, šef katedre za praistoriju na ovom univerzitetu. "Svaki komad je različit. Međutim, kada ih pogledate, očito je da čine jednu povezanu celinu."

Ljudi koji su napravili ove predmete pripadali su populaciji koja je pre oko 60.000 godina napustila svoju afričku postojbinu i krenula kroz Bliski istok i današnju Tursku, duž zapadne obale Crnog mora i uz rečnu dolinu Dunava. Koliko nam je poznato, nigde duž tog puta nisu ostavili nikakve naznake umetničkih sklonosti, čak ni komad označenog oker kamena. Ali kada su se pre oko 43.000 godina nastanili u današnjoj južnoj Nemačkoj, u dolinama reka Lon i Aš, odjednom su počeli da stvaraju – ne grube gravire, već potpuno realističke figurine koje predstavljaju životinje, izrezbarene od mamutovih kljova.

Pogledajte galeriju fotografija

Većina ovih predmeta je pronađena u četiri pećine: Hole Fels i Gajzenklesterle u dolini reke Aš, Holenštajn-Štadel i Fogelherd na reci Lon. Neko ko danas vozi po zabačenim putevima koji vijugaju kroz planine jugozapadne Nemačke mogao bi lako da promaši ove pećine jer one nisu ništa više od useka u steni. Danas bujne i zelene, doline reka Aš i Lon pre 40.000 godina, na početku orinjasjenske kulture, bile su ledeni i pusti predeli, po kojima su se kretala krda konja, irvasa i mamuta. Uprkos ovim surovim uslovima, bogatstvo arheoloških nalazišta ukazuje na to da je tokom tog perioda rastao broj stanovnika. Ovi porasti bi mogli da posluže objašnjenju očigledno rasplamsane kreativnosti, slične onima koje su se događale ranije u Africi. Možda su poteškoće sa kojima su se suočavali, kaže Konard, navele ove doseljenike da dođu u Evropu da dele običaje, koji su se od jedne grupe i jedne generacije prenosili na sledeću. Vredne rezbarije i alatke u teškim vremenima mogle su da utru put međuplemenskim brakovima, trampi i savezima i da pomognu širenju novih tehnologija za lov, gradnju skloništa i izradu odeće.

Konardov tim je nedavno u Hole Felsu otkrio neke predmete čije su simboličke poruke u toj meri seksualno eksplicitne da bi mogli da iziskuju roditeljsko odobrenje da bi se pokazali maloletnicima. Jedna rezbarija, pronađena 2008. godine, prikazuje ženu sa preuveličanim grudima i genitalijama (str. XX). Ova Venera iz Hole Felsa, stara najmanje 35.000 godina, do danas je najdrevnija figura koja neosporno prikazuje ljudsko telo. (Dve mnogo starije figurine, iz Maroka i današnjeg Izraela, mogle bi da budu prirodni kameni oblici koji donekle podsećaju na ljudsko telo.) Ovaj tim je prethodno pronašao uglačanu palicu od alevrolita oko 20 centimetara dugačku i 3 centimetra u prečniku, sa izgraviranim prstenom na jednom kraju – verovatno falusni simbol. Oko metar od figurine koja predstavlja Veneru Konardov tim je pronašao sviralu izrezbarenu od šuplje kosti beloglavog supa, dok su u pećini Gajzenklesterle pronađene još tri svirale, jedna od slonovače, a dve od kosti labudovog krila. To su najstariji muzički instrumenti na svetu za koje se zna. Ne znamo da li su ovi ljudi konzumirali droge, ali je očevidno da su se bavili seksom i rokenrolom.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka