Nasmejani vodeni sisari
Pametni morski sisar, delfin, koji sa ljudima deli uzajamnu naklonost, odavno pobuđuje pažnju i zauzima visoko mesto u prirodi i u umetnosti kolevke naše civilizacije. Grčka mitologija nam prenosi priče o tome kako je Apolon uzeo obličje delfina da bi Krićane doveo do Delfa, gde su mu oni podigli hram. Do danas je ostalo nejasno da li se ime svetilišta Delfi može dovesti u vezu sa morskim sisarom kom nije potreban humor da bi bio nasmejan.
Hronosov sin i Zevsov brat, bog mora Posejdon, ima delfina kao svoj „božanski” atribut, kao i konja, pa se verovatno zato na trkalištima broj optrčanih krugova prikazivao figurama delfina. Postoje i mitovi koji govore o tome da je Dionis gusare pretvarao u delfine, a Afrodita, iz mora rođena, često se u grčkoj umetnosti prikazuje sa delfinima. Na etrurskim grobnicama često je prikazan motiv kako delfini nose duše umrlih na Ostrvo blaženih; mračna slika „onog sveta” iskristalisala se kasnije. Ushićenje delfinima, neka vrsta „pobožnog” poštovanja, proteže se i do savremenog doba; setićete se vrhunskog dela Daglasa Adamsa i čuvenog pozdrava: „Doviđenja i hvala na svim ribama.”
No, druga strana medalje, ona mračnija, govori više o našoj vrsti. Delfini se kao inteligentna i radoznala stvorenja dresiraju i koriste da budu deo oružanih snaga, što su za sada potvrdile armije Rusije i SAD-a. Time je čovek samo potvrdio svoju nesavršenost i činjenicu da nije apsolutni gospodar planete.
Ima i drugih ekstremnih situacija u vezi sa delfinima. O jednoj nesvakidašnjoj „avanturi” sa delfinima veoma rečito govori dokumentarni film The Girl Who Talked to Dolphins. Margaret Hau Lovat je 1963. godine pristala da svoju kuću na Devičanskim ostrvima pretvori u stanište za delfine za potrebe istraživanja koje je sprovodila Nasa, a u kojem su te životinje pokušali da nauče da komuniciraju na engleskom jeziku. Ovaj eksperiment završio se tragično po životinje, a u filmu se između ostalog može čuti da je ona sa Piterom, delfinom koji je seksualno sazrevao, izgradila odnos intimniji nego što je to normalno, po aršinima naše i njihove vrste.
Sentenca Ad usum delphini može se naći u knjigama i znači da je reč o izdanju dozvoljenom za mlađe, sa sadržajem bez „nemoralnih” detalja, pa zato ovde završavam.
Do sledećeg broja,
