Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Septembar 2010

Zlatni dečak, Tutankamon, još jednom je stupio iz tame ka svetlosti.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock

Kao i Lazar mnogo kasnije, faraon je ponovo među živima. Ovog puta, o mladom kralju, od 1922. godine verovatno najviše eksploatisanom pokojniku, „vaskrnutom“ uz pomoć savremenih tehnologija, saznajemo više, čemu je i posvećena glavna tema ovomesečnog broja.

Rođen kao Tutankaton, mladi kralj postaje Tutankamon, vraćajući se obožavanju Amona ili Sunca, iako Amon nije bio monopolista egipatskog panteona kada je reč o Sunčevim svojstvima.

Bezbrojna su verovanja i religije povezane sa Suncem, čemu nije odolelo ni relativno mlado hrišćanstvo. U hrišćanskom verovanju Sunce koje uvek izlazi na istoku je simbol/alegorija besmrtnosti i vaskrsenja, a u vreme romaničke umetnosti neretko je bilo povezivanje Hrista, jer je on i hronokrator, vladar vremena, sa Suncem koje je označavalo dužinu dana. Međutim, isto to Sunce hrišćanstvo je preziralo kao „kult bezbožnika“, iako je u Starom zavetu nama najsjajnija zvezda jedno od dva svetla koje je Bog postavio na nebo.

Prema nekim tradicionalnim podelama, „naša životodavna“ zvezda odgovorna je za vladare, očinski autoritet, slavu, volju, vitalnost, besmrtnost… Otuda, verovatno, potiče i izražena, dominantna, muževna simbolika Sunca, sa izuzetkom baš u zemlji izlazećeg Sunca, u Japanu, gde je reč o boginji Amaterasu O Mikami. Takođe, u panteonu drevnih baltičkih naroda, igrom istorije u velikoj meri absorbovanih među Germane, značajno mesto zauzimala je boginja Sunca Sola, istovremeno predstavljana kao devojka i kao majka, a najvažniji praznik u njenu čast je, naravno, u vreme letnjeg solsticija.

Ambivalentna priroda Sunca poznata je i u kulturama koje su trpele duge sušne periode, kao što su drevne civilizacije Južne Amerike. U slovenskoj mitologiji, nama bližoj, Dažbog je poistovećivan sa Suncem, a postoje i svedočanstva arapskog književnika i putopisca Al-Masudija iz desetog veka u kojima je izneto da su Sloveni imali hramove sa otvorom na kupoli za posmatranje Sunčevog izlaska.

Ono što je zajedničko svima od postanka naše vrste je boja Sunca, pogledajte naš čuveni okvir, jasno je o čemu govorim.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka