Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Magazin

Drevna kineska žila kucavica

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Star 1.400 godina, Veliki kanal je monumentalni projekat koji povezuje sever i jug Kine. U upotrebi je i dan-danas.

 Izvor: Snimio: Majkl Jamašita

NA PAPIRU VELIKI KANAL, koji spaja Peking i južnu metropolu Hangdžou, dugačak je 1.800 kilometara. Ali gornja polovina njegovog toka – od Pekinga do Đininga – već skoro četiri decenije nije pogodna za plovidbu velikih transportnih brodova. Glavna trgovinska arterija ovog plovnog puta sada obuhvata 523 kilometra – od Đininga do Jangcea.

Kineski istoričari su prvobitni sistem kanala, koji je izgradio car Jeng iz dinastije Sui smatrali za delo genijalnog ludila. Velike reke drevne Kine tekle su od zapada ka istoku, a Jeng je želeo da prevaziđe to geografsko ograničenje. Tražio je način da pirinač iz plodne oblasti oko reke Jangce dopremi na severozapad, da bi nahranio svoj dvor i, što je još važnije, svoje trupe, koje su se neprestano borile protiv nomadskih plemena. Stoga su carevi zvaničnici za izgradnju prve deonice kanala mobilisali, po proceni, oko milion radnika, uglavnom zemljoradnika. Pod nadzorom više hiljada vojnika, ti muškarci i žene radili su od jutra do sutra. Jedan pesnik iz devetog veka napisao je da je Jeng "izazvao nepodnošljive patnje", ali su njegovi projekti ipak "obezbedili beskrajne koristi narodu". Zvanično, radovi su završeni za 171 dan 605. godine, ali zapravo su potrajali šest godina i odneli nebrojeno mnogo žrtava – mnogi od njih bili su seljaci koji su umirali od gladi jer nije imao ko da ubere letinu.

Kanal nije služio samo za transport žita – kao osobenost koja spaja i ujedinjuje zemlju, on je bio moćan politički simbol i strateška meta osvajača. Početkom četrdesetih godina XIX veka, kada su tokom Prvog opijumskog rata hteli da zaposednu Kinu, Britanci su okupirali Činkjang, na mestu ukrštanja kanala i Jangcea, presecajući tako dotok žita i poreskih prihoda u Peking. Kina se predala posle nekoliko nedelja.

Veliki kanal je služio i za kulturnu razmenu. Carevi koji su posećivali kanal radi provere njegovih brana i nasipa primećivali su i usvajali lokalne običaje. Smatra se da je Peking tako stekao dva svoja karakteristična obeležja: pekinšku patku, jelo koje potiče iz provincije Šantung, i pekinšku operu, iz provincija Anhuej i Hubej. Pozorišne trupe, koje su putovale zahvaljujući kanalu, molile su se za njegova pristaništa, dok je pesnike inspirisalo i samo njegovo postojanje. Pišući u osmom veku, Džang Đi opisuje jedan hram na kanalu čija "zvonjava dopire do mog broda usred noći".

LJUDI SA KANALA, POZNATI KAO ČUANMINI, na svojim baržama od 100.000 dolara žive život sličan onome koji se vodi na selu. Kao zemljoradnici u vreme žetve, male posade – koje uglavnom sačinjava samo jedna porodica – počinju sa radom u cik zore i nastavljaju sve do večeri, kada svoje brodove vezuju jedan do drugog. Supruga Matorog Džua Huang Siling, koja se trenutno nalazi na krmi, dva svoja sina rodila je na prethodnim baržama. Kuvala je, čistila i male brodske kabine pretvarala u utočišta od vode, vetra i sunca. "Muškarci kažu da su ovi brodovi samo sredstva da se zaradi novac, ali naši životi protiču na njima", kaže ona. "Tu su sve naše uspomene."

Pogledajte galeriju fotografija

Stariji sin ovoga para Džu Ćeng nedavno je preuzeo njihovu prethodnu baržu. Njihov drugi sin, devetnaestogodišnji Džu Gengpend, Mali Džu, radi na ovoj novoj barži dok ga otac priprema za kapetana. Mali Džu me je uzeo pod svoje okrilje, prevodi mi nerazumljivi šantunško narečje svoga oca i stara se da ne padnem sa palube. Ukrašavajući moje odaje svojom krasnopisom, iznad vodootpornih vrata zapisao je reči: "Privatna kabina". (Moja "kabina" je skladište pretvoreno u gostinski apartman tako što su u njega ubačena dva prazna bureta za boju, preko kojih su prebačeni daska i jorgan.)

Mali Džu baš i ne izgleda kao čuanmin. Sa svojim raščupanim brkovima, večito razbarušenom kosom i ljubičastom, krznom opšivenom jaknom, mogao bi biti hipster iz bilo kojeg provincijskog grada u Kini. Ima završenu srednju školu i, kada se barža zaustavi na brani, Mali Džu je taj koji iskače na obalu da završi posao sa službenicima. (Iako ima samo 46 godina, Matori Džu je nepismen.) Kada nije na dužnosti, čini se da Mali Džu najviše vremena provodi razmenjujući poruke sa svojom devojkom, koja radi u jednoj pekari u Điningu. On planira da je, kada se uzmu, dovede na baržu, da živi sa njim u njegovoj kabini na pramcu.

"Biće joj teško jer ona nije čuanmin", kaže Huang. "Ali ona je dobra devojka. Vredno radi."

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka