Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Danju i noću naš je konj osedlan, a sablja naoštrena": Svet Sulejmana Veličanstvenog

U novembru 1987. godine National Geographic je objavio veliku istorijsku reportažu o Sulejmanu Veličanstvenom koja je i danas aktuelna.

  Izvor: NEPOZNATI UMETNIK, DRUGA POLOVINA XVI VEKA

U međuvremenu Sulejman je nadzirao područje, a tutor je nadzirao njegovo učenje – jer je osmanlijski princ morao da bude obrazovan u istoriji, Kuranu, dobrom upravljanju, nauci, astrologiji i posebno pesništvu. Naporno je radio pišući poeziju, kako bi ovladao kitnjastim persijskim stilom i rečnikom. Tu mu je učenje išlo lakše zbog Ibrahima, paža na njegovom malom dvoru. Teško je zamisliti dvojicu mladića tako različitog porekla i istovremeno tako srodna. Pošto su ga turski osvajači odveli u ropstvo, taj ribarski sin iz zapadne Grčke, obrazovan u bogatom domu u Manisi, prešao je u Sulejmanovu službu kao obraćenik u islam. Sultanov i ribarov sin ubrzo su postali dobri prijatelji. Rvali su se, vežbali mačevanje, gađanje stelama, jahanje, delili obroke, uživali u Ibrahimovom sviranju violine i raspravljali o knjigama koje su čitali.

Možda će vas zanimati i:

Krajem septembra 1520. godine glasnik je u Manisu doneo vest o Selimovoj smrti. Tri dana napornog jahanja dovelo je Sulejmana do Iskidara na Bosforu. Sulejman je pogledom prelazio po obroncima brda. Trošne drvene kuće pružale su utočište hrišćanima, muslimanima i jevrejskim porodicama koje je njegov pradeda preselio iz svih krajeva svoje zemlje. Španski Jevreji i Mavari, koje su isterali Ferdinand i Izabela, ubrzo su se pridružili Turcima, Grcima i Jermenima. Sultani su dozvoljavali hrišćanima i Jevrejima da diskretno praktikuju svoju veru, običaje i zakone u zamenu za porez koji muslimani nisu plaćali.

Za osmanlijske Turke svet je bio podeljen na kraljevstvo rata, granicu prema bezbožnim neprijateljima, i kraljevstvo mira, gde su rase i vere zajedno živele pod sultanovom pravednom upravom. Cvetajući uz tu koncepciju, kosmopolitsko raskršće kontinentalnih puteva toliko je naraslo da ga nijedna evropska prestonica nije premašila sve do kraja XIX veka.

Na vrhu Zlatnog roga, među čempresima, stoji jednostavna džamija. To je jedno od najsvetijih mesta islama – grobnica Ejupa, Prorokovog stegonoše Abu Ajuba al Ansarija, koji je poginuo u prvoj islamskoj opsadi Konstantinopolja 70-ih godina VII veka. Redovi vernika mole se na njegovom grobu.

Tu je 30. septembra, osam dana nakon Selimove smrti, Sulejman opasao osmanlijski mač. Sad je bio sultan, njegovo ime se petkom čitalo u molitvama širom carstva i odlivalo na novčićima. Imao je apsolutnu vlast, s pravom da odredi trenutnu smrt bilo kog od svojih podanika. No kad je prvi put izjahao iz palate, ljudi okupljeni oko dveri podigli su glasove u ritualnom napevu: "Ne budi gord, moj sultane. Bog je veći od tebe!"

Njegove prve službene odluke bile su naredbe da se sagrade grobnica, džamija i škola u čast njegovog oca; oslobađanje 1.500 zarobljenih Egipćana i Iranaca; nadoknada trgovcima za dobra koja je Selim zaplenio; kao i primereno kažnjavanje visokorangiranih zločinaca. To mu je obezbedilo odobravanje naroda za milosrđe, velikodušnost i pravednost.

"Svima se činilo", komentarisao je jedan savremenik, "da je nežno jagnje nasledilo divljeg lava." Ubrzo se pokazalo da je jagnje prerušeni lav. Pašina pobuna u Siriji okrutno je ugušena. Potom je Sulejman krenuo da dovrši na Zapadu ono što je njegov otac uradio na Istoku. U prva dva pohoda uspeo je tamo gde je Mehmed Osvajač zakazao. U proleće 1521. godine, kad se Martin Luter suprotstavio Karlu V na carskom saboru u Vormsu i pokrenuo reformaciju, Sulejman je započeo prvi pohod protiv Evrope. Beograd, glavno uporište balkanske odbrane, koje je nadziralo spoj Dunava i Save, pao je nakon nedelja granatiranja i dvadeset masovnih napada.

Sledećeg leta Sulejman je opsedao Rodos na jugozapadnom kraju Male Azije, sedište vitezova Svetog Jovana. Stajao je između sultanove prestonice i Egipta, a svojim flotama je presretao žito koje je išlo prema severu i hodočasnike za Meku. Sada je 300 brodova s 10.000 inženjera i artiljeraca isplovilo sa Zlatnog roga da pripremi položaje oko moćnog lučkog grada za 100.000 ljudi koje je Sulejman vodio kopnom. Prevezeni na ostrvo, započeli su opsadu.

Leto je prešlo u zimu dok su se vitezovi, plaćenici i čete građana borile protiv napadača koji je bio brojno nadmoćniji u odnosu otprilike dvadeset prema jedan. Turci su kopali rovove sve bliže i bliže. Topovi su se približavali da tuku zidine. Đulad su raznosila kule. Talasi napadača jurišali su u proboj i punili odbrambene šančeve svojim telima; 15.000 ljudi ginulo je u svakom napadu. Nakon 145 dana očajnička odbrana je okončana.

Savladavši najjači utvrđeni grad u hrišćanskom svetu, Sulejman je ponudio velikodušne uslove. Vitezovi i plaćenici mogli su slobodno da odu u roku od 12 dana. Građani su mogli da odu bilo kada u iduće tri godine. Izazvao je divljenje cele Evrope zbog džentlmenskog odnosa prema otmenom neprijatelju. Nije ni slutio koliku će cenu platiti za puštanje vitezova.

Kakav je čovek bio Sulejman? Potonja pokolenja delila su znatiželju njegovih savremenika, koji su sa strahopoštovanjem posmatrali kako se pohod za pohodom ovenčava uspehom.

Gledamo ga kako petkom jaše u džamiju na čelu povorke, odeven u belo "poput svetlog minareta". Vidimo ga kako dobacuje zlatnike izvođačima dok otvara festival na hipodromu na kom su njegovi sinovi obrezani ili posmatra svečanu povorku od 500 zanatskih cehova, svaki u različitoj odori.

Kad nije vodio ratni pohod ili bio u lovu, Sulejman je boravio u palati Topkapi. Za razliku od Versaja Luja XIV, rane osmanslijke palate su bile po meri čoveka. Monumentalna zdanja podizala su se za Boga. Mehmed Osvajač zamislio je Topkapi s tri glavna dvorišta razdvojena kapijama. Sultan je boravio u privatnim paviljonima; njegovi veziri, sudije i upravnici odeljenja vodili su poslove carstva u nadsvođenoj sali, okruženoj dugačkim, širokim tremom – možda kao daleko sećanje na nomadski šator. Divan se sastajao četiri dana u nedelji, a veziri su sedeli na sećijama s jastucima. Sultan je neprimećen mogao da sluša iza rešetkastog prozora.

Kao vežbalište za elitne trupe, škola za državne činovnike, atelje za umetnike, staja za konje, magnet za istraživače – Topkapi je bio košnica, grad u gradu. Deset ogromnih kuhinja hranilo je 3.000 žitelja, a u dane divana čak 8.000 ljudi. Tipičan recept glasi: "Uzmi 500 jagnjadi..."

Prijem stranih izaslanika zamišljen je tako da prikaže osmanlijsku veličinu i moć. Glave izdajnika dočekivale bi ih kod Carskih vrata. Kod Srednjih vrata s dve kule svi osim sultana morali su da sjašu.
Izaslanika bi dočekao veliki vezir i, u posebnim prilikama, uz 2.000 službenika koji su se klanjali, darivao gomile srebrnih novčića janičarima s visokim perjanicama. Usledila bi gozba. Upitavši ga o poslanju, veliki vezir bi predložio teme koje valja izostaviti da ne bi izazvale sultanov gnev.

A potom u sveti unutrašnji krug. Posetioci govore o tišini – "smrtnoj tišini". Izaslanik je umotan u zlatnu tkaninu dok se pregledaju njegovi darovi. "Istočnjačkim vladarima se ne prilazi bez darova." Na vratima prestone dvorane dva službenika čvrsto ga hvataju za ruke; ni u jednom trenutku ga neće pustiti. Vode ga kroz prostoriju, gurnu da poljubi sultanovo stopalo, zatim ga podižu da prenese svoju poruku. Sultan, ukočen u teškom svilenom brokatu svog ceremonijalnog kaftana, ukrućenog od zlatnih i srebrnih niti, ravnodušno sluša sedeći na prestolu optočenom draguljima.

Sultan može da se upusti u komentarisanje ili da pokretom pokaže da je audijencija završena. Stranog izaslanika zatim izvode iz prostorije, ne dopuštajući mu da okrene leđa sultanu. Odgovor će stići kasnije, često mnogo kasnije, preko velikog vezira.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka