Svejedno da li su istovremeno i lekari, sveštenici, mistici, psiholozi, seoske starešine, proroci ili pesnici – šamani su ovlašćeni pregovarači sa skrivenom stvarnošću i zauzimaju uzvišenu poziciju u svojim društvima.
POŠTO SE POVRATIO iz transa Nergvi otvara flašu votke koju sam mu doneo kao poklon i svima sipa piće u plitke šoljice za čaj. Ponuđenu šolju uzimam desnom rukom – primiti bilo šta levom rukom je žestoko uvredljivo – i pre nego što otpijem, nudim piće duhovima u tri pravca. Lagano umačem prste u tečnost, prskam nekoliko kapljica u vazduh, zatim prema podu i na kraju prstima dodirujem svoje čelo.
Šamanizam je nešto sa čim se čovek rađa, kaže Nergvi, naiskap popivši punu šoljicu votke. Ne možeš tek tako da odlučiš da postaneš šaman, već duhovi moraju da te izaberu. Šamanski poziv se obično prenosi s kolena na koleno. "Moj otac je šaman", priča Nergvi, dodajući da je kao 25-godišnjak shvatio da ima sposobnost da komunicira sa spiritualnim svetom. "Bavim se ovim već 25 godina i imam 23 duha koja mogu da prizovem."
Ali šamanski talenat je tek početak, dodaje. Svi šamani prvo moraju da prođu kroz ozbiljno šegrtovanje i nauče vekovne rituale svog poziva. Ti rituali šamanu omogućavaju da kontaktira sa svetom duhova – kao onaj trans čiji sam očevidac upravo bio – ali i diktiraju načine kojima se iskazuje poštovanje duhovima. Šamani koriste sopstvenu obrednu opremu ispunjenu svetim duhom; ona "oživljava". Nergvi upotrebljava bubanj od kože irvasa, drombulju, šarene komade tkanine i svoj kostim.
"Kad počneš da padaš u trans, osećaš kako ti se približava silovita energija", kaže mi, malo povisivši ton. "Ne vidiš ga – to liči na ljudski obris u magli. Kad ti se sasvim približi, vidiš ko je, vidiš da je to duh. Neko ko je nekada davno živeo."
U sovjetsko doba sve religije, uključujući šamanističku tradiciju, bile su gušene represijom. Mnogi šamani umrli su u radnim logorima. "Znao sam jednog šamana, zvao se Gombo, koji je uhapšen za vreme rituala. Godinu i po je proveo u zatvoru", priča Nergvi. U vreme kad je Nergvi počeo da vrši obrede, najgora vremena čistke uveliko su prošla, ali šamanizam je i dalje bio zabranjen, pa su šamani morali da rade u tajnosti. "Skrivali smo našu veru, da ne bi iščezla", kaže on. "Samo na dva mesta smo vršili obrede. U kući, pri čemu je neko uvek sedeo ispred vrata i motrio da li neko dolazi. Drugo je bilo jedno skrovito mesto u planini. Onda su se oko 1995. godine stvari promenile i mogli smo slobodno da vršimo obrede." I zaista, šamanizam sada doživljava veliki preporod širom svoje drevne postojbine u srednjoj Aziji, Sibiru i Mongoliji – toleći duhovnu glad naraslu tokom 70 godina prisilnog ateizma.
Sada Nergvijevo lice izgleda umornije nego ikad, kao da ga je obuzela duboka melanholija. Pre svega, šamanizam podrazumeva služenje svojoj zajednici, kaže on. "Kad postaneš šaman, odgovoran si za ljude oko sebe." Sve to uzima ogroman psihološki danak, što možda objašnjava činjenicu da među šamanima ima mnogo alkoholičara. "Ponekad moraš da radiš mračne stvari", kaže on, pa zaćuti.
