Ovi brodski kanapi potiču iz jedne napuštene naseobine na krajnjem severu Bafinovog ostrva u Kanadi, duboko u Arktičkom krugu, severno od Hadsonovog zaliva. Tu su se pre oko 700 godina domorodački lovci grejali oko fenjera u kojima je gorela fokina mast. Osamdesetih godina XX veka jedan rimokatolički misionar je, takođe sa čuđenjem, posmatrao mekane kanape nakon što je iskopao na stotine zanimljivih predmeta iz tih istih ruševina. Napravljeni od kratke dlake iščupane sa kože arktičkog zeca, ovi vezovi nimalo ne liče na opute koje su arktički lovci uplitali u konopce. Otkud to ovde? Stari sveštenik nije imao odgovor, pa je kanape spakovao zajedno sa ostalim pronađenim predmetima i poslao ih u Kanadski muzej civilizacije u Gatinou, u Kvebeku.
Novi dokazi ukazuju na to da su drevni Amerikanci koji su izrezbarili ovu zastrašujuću masku možda sklapali poslove na prijateljskoj osnovi sa vikinškim istraživačima.
Izvor: Dejvid Kaventri
Vidi opis
Vikinzi i starosedeoci Amerike: licem u lice
Novi dokazi ukazuju na to da su drevni Amerikanci koji su izrezbarili ovu zastrašujuću masku možda sklapali poslove na prijateljskoj osnovi sa vikinškim istraživačima.
Smeli vikinški moreplovci su ovakvim brodovima, čiju savremenu repliku vidimo, stigli do Novog sveta u potrazi za krznom, morževom belokosti i partnerima za trgovinu – koje su možda pronašli u domorodačkom narodu Dorseta.
Iskopavajući ono što smatra vikinškim logorom, arheolog Patriša Saderland (u narandžastoj jakni) i njene kolege rade u dolini Tenfild na Bafinovom ostrvu, gde postoji zemlja za gradnju kuća i prirodna luka za brodove.
Doni Pitseolak čuva stražu na obalama Bafinovog ostrva zbog polarnih medveda, gde su arheolozi otkrili brodske kanape izrađene na vikinški način i druge dokaze kontakta sa Evropljanima.
Vikinški kanapi koji dokazuju kontakt sa Evropljanima.
Da li su Vikinzi koristili zarezane štapove da beleže transakcije? Patriša Saderland misli da jesu.
Copyright: Copyright:David Coventry 2010
Veštom obradom morževe belokosti dorsetski umetnici portretisali su misterije i čuda svog zabačenog arktičkog sveta, od polarnih medveda do nečega što možda predstavlja lice posetioca iz Evrope.
Copyright: Copyright:David Coventry 2012
Duborez na rogu jelena prava je studija kontrasta: jedno lice je široko i okruglasto, tipično za dorsetskog domoroca. Drugo lice je izduženo i uzano, sa izraženim nosem i gustim obrvama, što podseća na Evropljanina.
Bez lukova i strela, živeći u manjim grupama, dorsetski lovci, kao ovaj prikazan u duborezu, verovatno nisu bili pretnja za Vikinge. Na kraju su Dorseti (misteriozno) iščezli.
Godine su prolazile sve dok jednog dana tokom 1999. godine Saderlandova, koja je arktički arheolog u muzeju, nije stavila kanape pod mikroskop i videla da su to kratke dlake upredene u mekane niti. Praistorijski narodi na Bafinovom ostrvu, međutim, nisu ni preli ni tkali. Oni su komade odeće od koža i krzna prošivali i uvezivali oputom. Otkud onda ovaj ispredeni kanap? Saderlandovoj je sinulo. Nekoliko godina ranije, kad je pomagala na lokalitetu jedne vikinške seoske kuće na Grenlandu, videla je svoje kolege kako iskopavaju komade sličnog kanapa iz poda prostorije za tkanje. Odmah je telefonom pozvala jednog arheologa u Danskoj. Posle nekoliko nedelja stručnjak za vikinške tkanine obavestio ju je da su kanapi iz Kanade isti kao predivo nordijskih žena sa Grenlanda. "Ostala sam bez reči", seća se Saderlandova.
Otkriće je otvorilo velika pitanja koja su kopkala Saderlandovu, nagnavši je da se upusti u svesrdnu naučnu istragu koja traje već duže od jedne decenije. Da li se grupa Nordijaca iskrcala na zabačenu obalu Bafinovog ostrva i ostvarila prijateljski kontakt sa domorodačkim lovcima? Da li je taj kanap ključ za rasvetljavanje odavno zaturenog poglavlja istorije Novog sveta?
