Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Magazin

Jemen: dolazi li novo doba?

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Suočena sa pobunjenicima, izbeglicama i Al Kaidom, ova zemlja je na pragu novog početka – ili još dubljih podela.

 Izvor: Snimila: Stefani Sinkler

Atavil je svoju organizaciju osnovao pre pet godina kao miroljubiv pokret posvećen ostvarivanju veće samouprave na jugu, na primer, u oporezivanju i kontroli prihoda. Međutim, frakcija radikalnih separatista, ohrabrena raspadom centralne vlasti, zahteva potpunu nezavisnost i, navodno uz finansijsku podršku Irana, često organizuje proteste i napade na jemensku vojsku i policiju. Bilo je medijskih napisa o tome kako separatisti sarađuju sa Al Kaidom, mada te tvrdnje pre liče na režimsku propagandu kojom se delegitimizuju nevolje na koje ukazuje Al Hirak.

Dok na adenskom aerodromu čekam da prođe peščana oluja, spontano započinjem razgovor sa Huseinom Otmanom, krupnim 38-godišnjim šeikom plemena Al Arval iz istočnog Abijana. „Ja sam iz mesta u kojem je nastala Al Kaida na Arabijskom poluostrvu”, kaže. Živi na relaciji Abijan–Sana, u prestonici radi kao menadžer za kadrovska pitanja u jednom medijskom udruženju. Svog 16-godišnjeg sina upisao je u školu u Sani, da bi tinejdžera sklonio od uticaja Al Kaide.

Otman pokušava da posreduje između vlade i islamskih ekstremista, među kojima ima mnogo njegovih poznanika iz detinjstva ili dece njegovih saplamenika. Ali pregovori tapkaju u mestu. Al Kaida zahteva da vlada uvede šerijatske zakone i povuče svu preostalu vojsku iz pokrajine, objašnjava mi.

Dok razgovaramo, Otman se igra svojim pištoljem kalibra od 32 mm, koji zbog samoodbrane nosi uvek kad se vraća u Abijan. Pojedini ustanici smatraju da je on u savezu sa vlastima, ali Otman kategorički tvrdi da je neutralan. „Plemena i beduini sve gledaju kroz religiju. A tu je i siromaštvo”, priča objašnjavajući privlačnost ekstremističke ideologije. Abijan spada u najsiromašnije, najnerazvijenije pokrajine Jemena. „Al Kaida je uspešna u takvim okolnostima”, kaže Otman. Kao u Avganistanu i Pakistanu, u raketnim udarima bespilotnih letelica na sumnjiva skloništa esktremista ponekad ginu civili, što raspiruje mržnju prema Sjedinjenim Državama i navodi ljude da se pridruže Al Kaidi. „Bespilotne letelice jure gerilce, a njih narod smatra herojima”, kaže on.

Svega 160 kilometara severozapadno od Adena nalazi se Taiz, grad koji je, kao srce revolucije, probudio nade za stvaranje nekog sasvim drugačijeg Jemena. Taiz je izrastao na trgovačkom putu ka obali Crvenog mora i postao trgovački, industrijski i obrazovni centar. Ovaj najliberalniji i najmanje plemenski grad u Jemenu bio je marginalizovan u vreme Salehove vlasti i nazadovao je. Prvi protesti održani su upravo ovde u februaru 2011. godine. Godinu dana kasnije protesti se i dalje održavaju svakog petka, posle popodnevne molitve. Jednog petka posmatram hiljade muškaraca, žena i dece kako mašu zastavama u znak podrške opoziciji u Siriji i prstima pokazuju V u znak pobede.

U Vrtnom gradu, prijatnom kompleksu punom kafića i igrališta, sa luna-parkom u senci Kalat al Kahire, velike osmanlijske tvrđave na brdu, srećem jednu od vođa demokratskog pokreta iz Taiza, grupe koja se trudi da ne nestane sa političke scene. Belkis al Abdeli ima 31 godinu, mada na prvi pogled izgleda kao tinejdžerka. Sitna je, bucmastih obraza i tamnih očiju uokvirenih zelenim hidžabom, maramom oko glave koja, za razliku od nikaba, otkriva čitavo lice. Čim joj spomenete politiku ili ženska prava njen topli osmeh naglo iščezava. Oči joj se zažare, energično maše rukom dok govori. „Ne podnosim nikab”, kaže mi i dodaje da nikada nije prihvatala striktne društvene norme u Jemenu po kojima su žene građani drugog reda. Smatra da žene treba da biraju da li će pokrivati lice ili ne, „ali većina žena u Jemenu nema izbora”. Al Abdeli nije udata i ne žali zbog toga. „Rođaci mi kažu: ’Više nema šansi da se udaš.’ A mene nije briga.” Često putuje sama i ne obraća pažnju na prekorne poglede.

Po skoro svim kriterijumima – zdravstvenim, ekonomskim i obrazovnim – položaj žena u Jemenu je veoma loš. Jemen ima jedan od najviših procenata dečjih brakova u svetu, a 60 odsto ženske populacije je nepismeno. Stopa smrtnosti kod dece takođe spada u najviše u svetu, što se pripisuje nedostatku odgovarajuće prenatalne i postnatalne nege. Za razliku od muškaraca, žene ne mogu lako da se razvedu i ograničena su im prava na imovinu i nasledstvo. Po društvenoj jednakosti polova koju procenjuje Svetski ekonomski forum, Jemen je ubedljivo poslednji na njihovoj listi od 135 zemalja sveta.

Al Abdeli je asistent na Ekonomskom fakultetu u Taizu i uživa veće slobode nego većina njenih vršnjakinja. Ona to pripisuje činjenici da je odrasla u mestu kakvo je Taiz i tome što je imala liberalnog oca koji „nikada nije studirao, ali je čovek širokih vidika”. Ona je i pesnikinja koja je godinama otvoreno izražavala prezir prema režimu Alija Abdulaha Saleha. „Neke svoje snove utkivam u svoju poeziju i učitavam ih u glave mojih studenata”, kaže. Odlazak Hosnija Mubaraka sa vlasti u Egiptu kod Al Abdeli je probudio novu nadu. „Osećala sam da ćemo sigurno i mi ovde imati revoluciju. Od prvog dana sam htela da se pridružim protestima, ali otac me je savetovao da to ne radim. Rekao je: ’Režim je krvnik.’ Ipak sam se pridružila koji dan kasnije.”

U šatorskom kampu prozvanom Trg slobode Al Abdeli je izabrana za člana Protestnog odbora. U aprilu 2011. godine osnovala je sopstveni pokret, Forum za promene, koji je ubrzo stekao stotine članova. Organizovala je seminare i predvodila demonstrante na ulicama Taiza svakog petka posle molitve. Kao strastveni govornik, često je žustro objašnjavala potrebu da se iskoreni korupcija, ukine nejednakost i obezbede jednaka prava za žene.

Ali veče 29. maja pretvorilo se u pakao. Neidentifikovani napadači (mnogi smatraju da su to pripadnici Salehovih snaga bezbednosti) spalili su stotine šatora na Trgu slobode i ubili 50 demonstranata. Posle masakra najmoćniji šeik u pokrajini Hamud al Miklafi objavio je da su demonstranti od tog trenutka pod njegovom zaštitom. Stotine njegovih naoružanih saplemenika iz ruralnih oblasti došle su u Tiaz da brane demonstrante.

Republikanska garda i ostale Salehove snage pokušale su da uguše pobunu. Tih dana Al Abdeli je sa roditeljima, braćom i sestrama bila šćućurena u podrumu porodične kuće dok su minobacačke granate i artiljerijski projektili grmeli unaokolo.
Sada grad koji je smatran najmanje plemenskim u celom Jemenu zavisi od šeika Al Miklafija i njegovih saplemenika. Njihova milicija kontroliše mnoge ulice, a šeik je član Al Islaha, najveće islamističke partije u zemlji koja okuplja sve, od umerenog Muslimanskog bratstva do ultrakonzervativnih salafista. Islamisti su opet u prvom planu – na skupu u petak, kojem prisustvujem, jedini govornici su članovi Islamske partije. Sekularne demokrate, poput Al Abdeli, nisu u strukturama vlasti, ali ona i dalje odlazi na Trg slobode nekoliko puta nedeljno.

„Želeli smo pravu revoluciju”, kaže nadahnuto.

Napuštam vrtni grad i kroz sumrak vozim ka Al Miklafijevoj vili na brdu, izrešetanoj rupama od metaka tokom prošlogodišnjih borbi. Desetak njegovih stražara sa kalašnjikovima patrolira ulicom ispred kuće. Al Miklafi žvaće kat u zadimljenoj gostinskoj sali u prizemlju, dok stotinak njegovih saplemenika sedi sabijeno u dva reda okrenuta jedan prema drugom i takođe žvaću, leđima okrenuti ka belim zidovima uzane prostorije. Puške su im uspravno naslonjene uza zid, a plavo-smeđi tepih načičkan je pepeljarama prepunim listova i peteljki kata. Al Miklafi me vodi u zasebnu sobu na drugoj strani dvorišta da tamo razgovaramo.

On je nekada bio oficir u Salehovoj državnoj bezbednosti, zadužen za prikupljanje informacija o protivnicima režima. „Savetovao sam ga da više razgovara sa ljudima, da uspostavi pravu demokratiju, ali nije slušao”, kaže šeik, zgodan čovek retke crne brade, blagog pogleda i kratko podšišane, kovrdžave sede kose zbog koje mu cela glava deluje nekako četvrtasto. Al Miklafi sebe naziva braniocem demokratije (Inače, on je rođak Tavakol Karman, dobitnice Nobelove nagrade za mir). Međutim, sekularne demokrate iz Taiza tvrde da je šeik lojalan Islamskoj partiji i da njegove metode rešavanja konflikata putem demonstracije sile ukazuju da izgradnja civilnog društva njemu nije prioritet. 

Za vreme mog boravka u Taizu u gradu je vladala velika napetost. Napadači u maskirnim uniformama ubili su 29-godišnjeg Amerikanca dok se vozio na posao, nastavnika zaposlenog u školi engleskog jezika pri kojoj se nalazi i centar za obrazovanje žena, a kojima upravljaju Šveđani. Al Kaida je preuzela odgovornost za to ubistvo uz tvrdnju – inače lažnu – da je žrtva bio hrišćanski misionar. To je bio prvi teroristički napad Al Kaide Arapskog poluostrva (AQAP) u Taizu, što je ukazivalo na povećanu napetost širom Jemena. Al Abdeli i njen demokratski pokret nadaju se da će izgraditi novo društvo zasnovano na transparentnosti i vladavini prava. Međutim, Al Miklafi i njemu slični sada vode glavnu reč. Jemen i dalje pripada naoružanim ljudima.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka