Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jemen: dolazi li novo doba?

Suočena sa pobunjenicima, izbeglicama i Al Kaidom, ova zemlja je na pragu novog početka – ili još dubljih podela.

 Izvor: Snimila: Stefani Sinkler

„Razapeli su čoveka”, kaže Um Mohamed dok joj oči žmirkaju kroz prorez crnog nikaba. Ostala je udovica sa 30 i nešto godina, ima dvoje male dece. Bežeći od opasnosti i haosa, zatekla se jutros u zbornici jedne osnovne škole u Krateru, starom delu Adena, lučkog grada na jugu Jemena. Njena deca, desetogodišnji Ibrahim i sedmogodišnja Fatima, sede sa nogama ispod sebe na drvenim stolicama iza svoje majke i stidljivo me posmatraju.

Škola je pretvorena u centar za raseljena lica – oko 530 muškaraca, žena i dece smešteno je u dvospratnoj zgradi s pogledom na dvorište, golu ledinu zatrpanu otpacima. Ne obazirući se na prljavštinu i žestoku vrućinu, dečaci šutiraju fudbalske lopte po hodnicima. Desetine pridošlica čekaju da ih upiše volonterski aktivista koji kucka po svom prašnjavom laptopu.

Um Mohamed je previše uplašena da bi nam otkrila svoje pravo ime, ali se ne boji da kaže šta misli. Pokazuje mi video-snimak na mobilnom telefonu, koji je snimila pre tri nedelje, u januaru, kad je boravila u rodnom Zindžibaru da bi uzela neke lične stvari. Snimila je bradatog čoveka kako visi sa bandere, ruku zakovanih za poprečnu gredu. Piskavim glasom, prigušenim crnom tkaninom koja visi preko lica, ona kaže da je taj čovek operativac Al Kaide i da je optužen kao špijun jemenske vlade. „Visio je tri dana. To je opomena narodu, s porukom da će svaki izdajnik ovako završiti.”

U nekim drugim zemljama Bliskog istoka tokom „Arapskog proleća” bilo je više nasilja nego u Jemenu – recimo u Gadafijevoj Libiji ili Asadovoj Siriji.  Međutim, ova zemlja od 24 miliona stanovnika posle svoje narodne revolucije našla se u veoma neizvesnoj situaciji. Na krajnjem severu šiitski politički pokret Al Hutis već šest godina vodi ustanak protiv vlade Jemena i sada kontroliše veliki deo teritorije, mada vođe ustanka šalju signale da žele da se uključe u nacionalni dijalog. Na krajnjem jugu grad Aden i okolne oblasti nalaze se pod opsadom Al Hiraka, separatističkog pokreta koji zahteva nezavisnost tog regiona.

A istočno od Adena Al Kaida sa Arapskog poluostrva (AQAP) diže bune i sprovodi terorističke akcije. Ova organizacija je formirana 2009. godine spajanjem jemenskih i saudijskih organaka Al Kaide, a ojačala je tokom narodnog ustanka koji je potresao Jemen od januara do novembra 2011. godine.

Posle masovnih protesta sa zahtevom da predsednik Ali Abdulah Saleh podnese ostavku Sjedinjene Države i zemlje Persijskog zaliva vršile su pritisak na oslabljenog lidera da se povuče. Uz posustalu centralnu vlast u zemlji i demoralisanu, razjedinjenu vojsku Al Kaida je lako regrutovala nove pristalice obećavajući im slavu u borbi protiv državne vojske koju podržavaju Sjedinjene Države. U maju 2011. godine pripadnici Al Kaide potisli su državne snage iz Zindžibara, glavnog grada pokrajine Abijan, 240 kilometara dugog pojasa planinskih uporišta i strateški važne obale Arapskog mora.

Više od 130.000 izbeglica iz Abijana slilo se u Aden tokom prošle godine. Ekstremisti iz organizacije AQAP (Al Kaide Arapskog poluostrva) sada kontrolišu delove tri pokrajine i izvode terorističke napade u drugim regionima, uključujući i naftonosnu oblast Hadramat i prestonicu Sanu. Naoružani islamisti patroliraju u kamionima okićenim crnim zastavama na kojima piše: „Nema drugog Boga do Alaha.”

Sjedinjene Države su do sada uložile stotine miliona dolara na naoružavanje i obuku jemenskih državnih snaga bezbednosti koje se bore protiv Al Kaide, a vršile su i vazdušne udare na vođe militantnih ekstremista. U septembru 2011. godine bespilotna letelica ubila je šeika Anvara al Avlakija, ekstremistu rođenog u Americi, koji je inspirisao Nidala Malika Hasana, napadača iz Fort Huda, kao i bombaša Omara Faruka Abdulmutalaba. Prošlog maja CIA je uz pomoć jednog Saudijca, dvostrukog agenta, uspela da osujeti plan ovdašnje Al Kaide da digne u vazduh američki putnički avion. Al Kaida je ubrzo uzvratila kad je bombaš samoubica aktivirao eksploziv u Sani i ubio više od 90 vojnika.

Osim Al Kaide i separatističkih frakcija, Abed Rabo Mensur Hadi – bivši potpredsednik koji je februara 2012. godine izabran za predsednika u dvogodišnjem prelaznom periodu – suočen je sa dubokim društvenim problemima. Sa prosečnim godišnjim dohotkom od 1.140 dolara po stanovniku, Jemen spada u najsiromašnije zemlje arapskog sveta. U zemlji boravi i preko pola miliona očajnika, imigranata iz Somalije, što dodatno opterećuje ionako slabu privredu. U Jemenu nema dovoljno vode, a prirodne rezerve nafte biće verovatno iscrpljene do 2022. godine. Stanovništvo je mlado i neprekidno se uvećava; nezaposlena omladina je pretnja po stabilnost zemlje. Hadi povlači neke odlučne poteze da bi učvrstio kontrolu nad vojskom, skrajnuo političare iz Salehove porodice i otpočeo nacionalni dijalog o građanskom društvu, ali njegova vlast je i dalje nestabilna.

Kakvo društvo će se ukoreniti u Jemenu sa tako ozbiljnim izazovima? Hoće li Jemen postati moderna zemlja utemeljena na vladavini prava? Ili će se pretvoriti u još anarhičniju državu koju razdiru plemenski, etnički i verski sukobi i koja predstavlja pretnju po bezbednost Zapada?

Jemen nije uvek bio tako ojađen. Antički geograf Ptolomej ovaj region je nazivao Eudamion Arabia (’Srećna Arabija’) i divio se njegovoj stabilnosti i razvijenosti. Preislamski vladari Sabe proširili su svoju imperiju na Rog Afrike i u II veku sagradili takva arhitektonska čuda kao što je oblakoderska palata Gumdan, koju je jedan srednjovekovni arapski pesnik veličao kao „dvadesetospratnicu obavijenu turbanom od belog oblaka, optočenu alabasterom”.
Kad se islam raširio po ovom regionu posle 630. godine, Srećna Arabija je oscilirala između perioda jedinstva i dubokih podela. U XIX veku, prvo Osmanlije na severu, zatim Britanci na jugu, pokušavali su da uspostave svoju vlast, ali i jedni i drugi su bili osujećeni žilavim otporom lokalnih plemena i nepristupačnim terenom – uzanim kotlinama, strmim planinskim vencima i Praznom Zemljom, jednom od najsurovijih pustinja na svetu, uz granicu sa Saudijskom Arabijom.

Saleh, skromno obrazovan, prepredeni oficir, bio je poslednji vođa koji je probao da ukroti Jemen. Kad je stupio na vlast 1978. godine, vladao je Severnim Jemenom; 12 godina kasnije nadgledao je ujedinjenje severa i juga. Podmićivanjem i političkim ustupcima kupovao je lojalnost plemenskih šeika i islamskih vođa. Dodvoravao se Sadamu Huseinu (Jemenci su ga zbog toga prozvali Mali Sadam), da bi se posle napada 11. septembra okrenuo savezništvu sa Sjedinjenim Državama. Vojsku i bezbednosne službe popunjavao je članovima svoje porodice i dopustio je da korupcija ovlada svakim segmentom života u Jemenu. U februaru 2012. godine Saleh je odstupio sa položaja potpisivanjem sporazuma kojim je vlast u zemlji predata njegovoj partiji i koaliciji od pet opozicionih grupa. Salehu, njegovoj rodbini i pripadnicima bezbedonosnih službi garantovan je sudski imunitet. Saleh danas živi u Sani i dalje aktivno potpiruje vatru – uzbunjuje svoje verne pristalice, nastupa na televizijskim stanicama u vlasništvu svoje partije i predstavnike nove vlast naziva razbojnicima.

„Kat je bolji od meda”, sa osmehom uzvikuje 60-godišnji Abdulah al Kolani.  „Radije ne bismo jeli, nego da ne žvaćemo.” Al Kolani je zdepast čovek sa crveno-belom kufijom, tradicionalnom maramom na glavi, umotanom pod neobičnim uglom. Duboko usađenih očiju, povijenog nosa, sa gornjim zubom koji štrči preko donje usne. Šake su mu hrapave i isflekane zelenilom od branja listova kata. Njegov bež prsluk i iznošena bela haljina, abaja, zreli su za pranje. Kolani mi kaže da je on „čovek sa njive”, na šta je ponosan. Govori arapski u grlenim, piskutavim naletima koje i moj prevodilac jedva razume. Jer su seljakova usta puna kata.

Od kamene kuće u kojoj su on i supruga odgajili šestoro dece, Al Kolani me vodi duž kanala za navodnjavanje suvog kao barut, sve do čistine usred džungle vitkog svetlosmeđeg drveća. Zastajemo da se divimo 12 metara visokom drvetu, sa stablom velikim kao kod prosečnog hrasta, čije su raširene grane pune malih, ovalnih listova. „Staro je oko 200 godina”, kaže Al Kolani.

Nalazimo se u Vadi Daru, kanjonu severoistočno od Sane koji je oivičen strmoglavim liticama od peščara. Dar al Hadžir, letnjikovac poslednjeg imama koji je vladao Jemenom, građevinsko čudo od vitraža i kamenih stepeništa, uzdiže se na steni iza nas. Al Kolani, čija porodica generacijama ovde gaji kat, hvali se da su njegovi listovi najjači. „Žvaći ovo i nećeš oka sklopiti tri dana”, kaže mi kroz smeh i pruža mi smotuljak lišća sa drevnog drveta. Gorko je i izaziva žeđ, pa je odmah gasim velikim gutljajem mineralne vode.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka