Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NEPOZNATI TITANIK: Osvetljavanje čuvene olupine

U 2.20 ujutro 15. aprila 1912. godine "nepotopivi” Titanik nestao je pod talasima i sa sobom odneo 1.500 duša. Sto godina kasnije uz pomoć novih tehnologija otkrivene su najcelovitije – i najintimnije – fotografije ove čuvene ...

 Izvor: Foto: Walden Media

Poslednjih godina, međutim, RMST ima novo rukovodstvo i menja pristup, prebacujući težište poslovanja sa običnog vađenja artefakata na dugoročnu strategiju tretiranja olupine kao arheološkog lokaliteta i usklađuju rad sa naučnim i državnim organizacijama koje izučavaju Titanik. Zapravo, ekspediciju koja je 2010. godine prva snimila čitav lokalitet brodoloma, organizovala je, vodila i finansirala kompanija RMST. Za razliku od ranijih godina, kompanija sada podržava zahteve za donošenje novih zakona koji bi lokalitet Titanika tretirali kao pomorski sakralni spomenik. Krajem 2011. godine, uoči stogodišnjice brodoloma, iz RMST-a su najavili aukcijsku prodaju cele svoje kolekcije artefakata i odnosne intelektualne svojine vredne oko 189 miliona dolara, ali samo ukoliko se pronađe kupac koji će poštovati striktne, sudski propisane uslove – između ostalog, da eksponati iz zbirke moraju da ostanu netaknuti.    

Direktor RMST-a Kriso Davin dočekuje me u njihovom magacinu za eksponate, smeštenom odmah do salona za šišanje pasa u neuglednoj, prosečnoj četvrti u poslovnom delu Atlante. Duboko unutar klimatizovane zgrade viljuškar je brujao između dugačkih redova fabričkih paleta, natovarenih pažljivo obeleženim sanducima sa artefaktima – posuđem, odećom, pismima, delovima vodovodnih instalacija, okruglim brodskim prozorima – izvađenim sa lokaliteta u poslednjih 30 godina. Tu mi Davino, pristojan momak iz Nju Džersija koji je 2009. godine kao "spoljni profesionalac" preuzeo vođenje RMST-a, objašnjava novi programski pristup. "Godinama jedina zajedničko kod ljudi koji izučavaju Titanik bilo je to što su svi prezirali nas", kaže mi on. "Zato je bio trenutak da preispitamo stvari. Morali smo da radimo nešto više od vađenja artefakata. Morali smo da prekinemo svađu sa stručnjacima i počnemo da sarađujemo sa njima."    

Upravo se to i dogodilo. Državne agencije kao što je NOAA, koje su ranije pokretale sudske sporove protiv RMST-a i njene matične kompanije Premier Exhibition Inc., sada su neposredno sarađivale sa RMST-om na raznim dugoročnim naučnim projektima koji su deo nove zajedničke inicijative za očuvanje lokaliteta olupine. "Nije lako ostvariti ravnotežu između očuvanja i zarade", kaže Dejv Konlin, vodeći pomorski arheolog iz Uprave nacionalnih parkova, još jedne državne službe koja je svojevremeno žučno kritikovala kompaniju. "RMST je ranijih godina zasluženo bio na udaru, ali zaslužuju i priznanje za ovo što sada rade."

Stručnjaci hvale RMST što je nedavno angažovao jednog od vodećih svetskih poznavalaca Titanika da analizira snimke iz 2010. godine i otpočne identifikaciju mnogih još neprepoznatih artefakata sa dna okeana. Bil Soder je oniži, dežmekasti čovek sa naočarima debelih stakala i dugom razbarušenom bradom koja se zadrmusa i zaleluja kad god se on nasmeje. Na vizitkarti mu piše da je direktor istraživanja Titanika, što ni približno ne opisuje njegovo enciklopedijsko poznavanje čitave klase prekookeanskih brodova kojoj je pripadao i Titanik. (Soder lično više voli sebe da naziva "firminim čovekom zaduženim za opskurne podatke")

Upoznajem se s njim u Atlanti, dok sedi za kompjuterom, pokušavajući da identifikuje gomilu krhotina na okeanskom dnu snimljenu 2010. godine u blizini krme Titanika. Većina istraživačkih ekspedicija pažnju je poklanjala fotogeničnijem pramcu broda, koji leži preko pola kilometra severnije od ostatka olupine. Ali Soder smatra da će područje oko krme narednih godina biti verovatno najzanimljivije za istraživače, naročito uz nove snimke RMST-a koji pružaju jasniji uvid. "Pramac je vrlo atraktivan, ali videli smo ga već sto puta", primećuje Soder. "Ovi delovi olupine ka jugu mene najviše zanimaju."

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Sa kobilicom zarivenom u pesak i mulj iz kojeg izviruju dva propelera, izobličena krma Titanika počiva na dnu ambisa, 600 metara južno od mnogo češće fotografisanog pramca. Ovaj optički mozaik sačinjen je od 300 slika visoke rezolucije koje su snimljene 2010. godine.
FOTO-MOZAIK © 2012. RMS TITANIC INC., PODRUŽNICA PREMIER EXHIBITIONS INC.; PRODUKCIJA AIVL. OKEANOGRAFSKI INSTITUT VUDSHOL (WHOI)

Pogledajte galeriju fotografija

U suštini, Soder traga za bilo čim prepoznatljivim, za nekim specifičnim detaljem u haosu oko krme. "Mi volimo da zamišljamo brodske olupine kao grčke hramove na uzvišenjima – onako, veoma slikovito. Ali one nisu takve", kaže on. "Više liče na ruinirano fabričko postrojenje: gomila metalnih ploča, klinova i šipki. Ako želite da ih proučavate, morate voleti Pikasa."

Soder zumira sliku pred sobom i u roku od nekoliko minuta razrešava bar delić misterije u vezi sa krmom – povrh olupine leži zgužvani mesingani ragastov za rotirajuća vrata, verovatno od salona prve klase. U pitanju je mukotrpan posao koji može da obavi samo neko ko poznaje svaki centimetar broda, a to je samo sićišni deo džinovske detektivske slagalice koju će Bil Soder možda sklapati godinama.

Fanatični zaluđenik za sve u vezi sa Titanikom

Krajem oktobra nalazim se na Menhetn Biču u Kaliforniji, u filmskom studiju velikom kao avionski hangar u kojem je Džejms Kameron, okružen spektakularnom scenografijom i maketama iz njegovog filma "Titanik" iz 1997. godine, sazvao okrugli sto sa vrhunskim nautičkim stručnjacima – verovatno najkompetentniju grupu poznavalaca Titanika ikada okupljenu na jednom mestu. Osim Kamerona, Bila Sodera i istraživača RMST-a Pol-Anrija Naržioleja, tu su bili istoričar Titanika Don Linč, čuveni slikar Titanika Ken Maršal, jedan inženjer brodarstva, okeanograf iz Instituta u Vudsholu i dvojica konstruktora brodova iz Američke ratne moranrice.    

I sam Kameron je vrsni poznavalac teme koji s pravom sedi za stolom sa ostalim elitnim sagovornicima. Sebe opisuje kao "fanatičnog zaluđenika za sve u vezi sa Titanikom". Ovaj filmski reditelj lično je predvodio tri ekspedicije do lokaliteta olupine. Finansirao je razvoj i naposletku upravljao novim tipom lako pokretljivog robota koji je pomoću kamera na fiberoptičkim kablovima napravio do tada neviđene snimke unutrašnjosti broda, među kojima i očaravajući prizor turskog kupatila i raskošnih apartmana prve klase (pogledati članak Sa duhovima na Titaniku).

Kameron ima sedu kosu i potkresanu sedu bradicu, a kad se udubi u priču o Titaniku, lice mu se ozari izvesnom melvilovskom energijom. Kameron je snimao i olupinu broda Bizmark, a trenutno gradi podmornicu koja će ga sa kamerama spustiti u Marijanski rov. Ali Titanik mu je i dalje u glavi; stalno govori da je završio sa tim, ali uvek se vraća. "Tamo dole postoji čudna mešavina biologije i arhitekture – svojevrstan biomehanoidni kvalitet", priča mi u svom kompleksu u Malibuu. "Meni je to predivno, potpuno vanzemaljsko mesto. Osećaš se kao da si kročio u Tartar – u podzemni svet."

Na Kameronovu molbu, dvodnevni okrugli sto baviće se isključivo forenzičkim aspektom. Zašto se Titanik prepolovio? Gde je tačno puklo korito broda? Pod kojim uglom su nebrojene komponente broda udarile u morsko dno? Drugim rečima, diskusija treba da bude neka vrsta uviđaja, skoro sto godina posle tragedije.

Povezane vesti

"Posmatramo ovo kao mesto zločina", kaže Kameron. "Kad to shvatite, unesete se u najsitnije detalje. Želite da znate kako je došlo do ovoga i kako to da je nož završio ovde, a pištolj tamo."

Nije čudo što se okrugli sto odvija u izrazito stručnom pravcu – diskutuje se o koeficijentima otpora, ugaonim brzinama i prozirnosti vode. Ipak i slušalac bez tehničkog predznanja stiče neizbrisiv utisak posle ove diskusije da su poslednji trenuci Titanika bili jeziva, stravična agonija. Mnoga svedočenja opisuju brod koji je "skliznuo pod okeanske talase", kao da je tiho utonuo u san, iako je istina sasvim drugačija. Na osnovu višegodišnjih detaljnih analiza olupine, uz pomoć najsavremenijih kompjuterskih proračuna i modela, kao i savremenih simulatora iz današnje brodogradnje, stručnjaci su sklopili mračan portret samrtnog ropca Titanika.

Brod je u 23.10 svojim desnim bokom zakačio ledeni breg koji mu je rasparao korito, otvorivši napuklinu dugu 90 metara kroz koju je morska voda istovremeno nagrnula u prvih šest hermetički razdvojenih komora prednje strane broda. Od tog trenutka potonuće je bilo neizbežno. Međutim, potonuće je možda bilo i dodatno ubrzano činjenicom da je posada otvorila veliki putnički izlaz na levoj strani korita u neuspešnom pokušaju da čamce za spasavanje spusti sa manje visine. Brod je počeo da se naginje na levu stranu, pa posada zbog gravitacije više nije mogla da zatvori ta masivna vrata, pa je oko 1.50 ujutro pramac već toliko utonuo da je voda jurnula i kroz izlaz za putnike.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka