Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Marseljski lonac

S obzirom na to da u sve više evropskih zemalja nastaju nacije imigranata, nije li multikulturalni grad Marselj možda vizija budućnosti?

 Izvor: Foto: Ed Kaši

U vreme muslimanskog praznika Kurban-bajrama, sedeo sam blizu pijace u Kapucinskoj ulici (koja izgleda kao da se nalazi u Alžiru ili Tangeru) i ispijao čašu ružice, što bi na taj dan teško mogao u jednom Kairu, na primer. Posmatrao sam jednog bradatog čoveka kako kroz pijacu nosi nešto što mi je najpre ličilo na golo dete. A onda sam shvatio da je to odrano jagnje, spremno za kasapljenje. Pokolj ovaca u vreme ovog muslimanskog verskog praznika postao je politički problem kada je država pokušala da ovu praksu ograniči samo na ovlašćene klanice u predgrađu. Ali čak i tamo, oni koji se protive prodoru muslimanskih običaja kažu da su potoci krvi simbol varvarizma.

"Tu i tamo izbiju izvesni oblici ksenofobije", priznaje Goden dok razgovaramo u njegovoj kancelariji, "ali ja zastupam potpuno suprotnu politiku – politiku velikodušnosti, bratstva i jedinstva – koliko god je to u mojoj moći."

Jedan od problema koji Marselj mora da rešava u naporu da udomi svoju sve brojniju imigrantsku populaciju jeste i taj gde će i kako muslimani da se mole. Petkom, iz relativno malih džamija kakve su u Marselju, na ulice pokulja toliko vernika da često blokiraju saobraćaj. Takvi prizori služe desničarskim političarima kao dokaz da su muslimanske horde okupirale grad. "Nas Francuze potisnuo je drugi narod sa svojom kulturom, religijom i načinom života", kaže Stefan Ravije iz ultradesnog Nacionalnog fronta. "Talas doseljenika je u poslednjih 20 godina bio toliko veliki da nas je potpuno preplavio."

"U Marselju ima preko 70 džamija i molitvenih odaja", kaže gradonačelnik Goden, ali to očito nije dovoljno. Ideja da se sagradi jedna velika džamija naišla je na veliku podršku. "S time se složilo 60 odsto stanovnika. Shvatili su da svaka religija treba da ima jedan značajan spomenik", kaže Goden. Kamen temeljac za novu džamiju položen je u maju 2010. godine. Za tu priliku došao je i rektor Velike džamije u Parizu. Jedan političar iz Socijalističke partije izjavio je da će to biti od značaja za "bratski suživot svih zajednica". Planirano je da gradnja bude dovršena 2013. godine. 

Tri meseca kasnije tražim od taksiste da me odveze do gradilišta, kompleksa zgrada koje su nekada služile kao gradska klanica. „Gde nađoste baš mene da vas vozim tamo?” pita taksista, koji je očigledno protiv izgradnje džamije. „Invazija je već počela”, kaže on dok se probijamo ulicama uzbrdo.

Odbor koji je odobrio izgradnju džamije planirao je da ućutka mujezina i da umesto njega na minaretu bude svetlo koje će označavati vreme za molitvu. Ali konzervativci su se žalili da će minaret koji košta 30 miliona dolara dominirati panoramom Marselja, što je odvajkada bilo rezrvisano za baziliku Notr-Dam de la Gard.

Kad sam stigao do stare klanice, nigde ni traga od gradilišta sem nekoliko dozvola okačenih na zidove. Nekoliko starih ljudi je u blizini igralo boće. "Je l’ ovde treba da se podigne džamija?" pitam ja. "Da", odgovara jedan, gledajući u ostale kao da traži njihovu dozvolu da govori, "ali ne verujem da će toga biti". "A zašto?" "Zbog novca", kaže drugi, trljajući prstima.

Goden je predlagao da jedan deo bivše klanice bude pretvoren u džamiju kako bi se smanjili troškovi. Ali nijedan član muslimanske zajednice ne bi na to pristao. Mnogima je bila odbojna i sama pomisao na to da džamija bude na mestu gde su ubijane životinje mimo pravila verskog obrednog klanja. Uporno su ostali pri tome da džamiju treba podići od temelja.

Godinu dana po polaganju kamena temeljca ponovo odlazim na to mesto. I dalje nema nikakvog napretka u gradnji. Čoveka koji je organizovao fond za izgradnju džamije oterao je jedan drugi organizator. Nakon razdora finansije su presušile. Ispalo je da građevina koja je trebalo da simbolizuje "bratski suživot" stanovnika Marselja, zapravo odslikava duboke podele među samim muslimanima. Prošlog oktobra, posle stalnih žalbi vlasnika radnji i građana zbog pomanjkanja parking prostora za vernike koje bi nova džamija privukla, konačno je otkazana i građevinska dozvola za njenu izgradnju.

"Ako niste iz Marselja, mislite da ovde vlada veliko zajedništvo i da su sve (muslimanske) zajednice izmešane", kaže Omar Dželil iz džamije El Takva na trgu Port d’Eks. "Ali to je samo privid. Zbog svojih kulturnih osobenosti, ljudi vole da se drže svoje zajednice. Komorci sa Komorcima, Alžirci sa Alžircima, Marokanci sa Marokancima. To vam je tako."

Ono što Marseljce brine nije iskarikirana talibanizacija na koju se pozivaju ekstremni desničari, već postupna islamizacija gradske, mahom radničke populacije, a što se ne odnosi isključivo na potomke imigranata. "Mislim da muslimanska kultura definitivno preuzima niže slojeve stanovništva", kaže Mišel Tebul iz Predstavničkog veća jevrejskih ustanova Francuske. "Ima mnogo mešanih brakova sa muslimanima."

"To je prava integracija", kažem ja.

"Sve zavisi", kaže Tebulova. "Zavisi od toga da li se dve kulture mešaju ili jedna kultura dominira nad drugom", kaže ona. Po njenom mišljenju, institucionalizacija sekularizma u Francuskoj i preovlađujuća politička korektnost slabe sistem vrednosti u društvu i ljudi gube osećaj za tradiciju. "Ljubav prema domovini, ljubav prema svojoj zemlji, držanje do određenih vrednosti – bilo verskih ili nekih drugih – sve je to potisnuto ispravnim političkim razmišljanjem, što dovodi do raspada porodica u kojima je nestalo vere u tradicionalne vrednosti, a što se naročito događa onim siromašnim." A islam, kaže Tebulova, nudi smisao života svima koji se osećaju napuštenim.

"Ubeđena sam u to", kaže ona.

Mnogi mladi muslimani i muslimanke bi se iznenadili da čuju o čemu Tebulova brine. Držanje do islamske tradicije deluje kao izgubljena stvar, ili potpuno nesvrhovito, onima koji žive u jednom hibridnom svetu pomešanih kultura. Njihov politički glas je minimalan. Lokalnom politikom dominira stara garda iz ranijih talasa imigracije. Dominiraju uglavnom italijanska, a ne arapska imena. Na nacionalnom nivou, jedini muslimani koje vlasti u Parizu žele da saslušaju, ako ih uopšte slušaju, nisu ni rođeni u Francuskoj. "Najveći paradoks je da nas, koji smo ovde rođeni, niko ne priznaje", kaže Dželil. "Imamo francusku kulturu, išli smo u francuske škole i imamo iste potrebe kao i naši prijatelji koji se zovu Žan-Pjer ili Frank", kaže on. "To je pravi generacijski problem."

Ako su garderoba, muzika i pop kultura neki pokazatelj, onda mnogi muslimanski klinci ne odrastaju u duhu radikalnog islama već gangsta-repa koji je uvezen iz Amerike. Hip-hop muzika i izgled prihvaćeni su naročito dobro u Marselju, gde je svet podzemlja za mnoge jedini pravi svet. Pevač koji sebe naziva Soprano, uzeo je ime iz američke televizijske serije. On je poreklom sa Komorskih ostrva i ponosan je na svoju muslimansku veru. Muzikom je počeo da se bavi 90-ih godina prošlog veka pevajući islamske religiozne pesme, ali je ubrzo prešao na rep. U svojoj poslednjoj pesmi "Pogledaj me", on peva o tome kako je rastao uz roditelje koji ne znaju ni reč francuskog i kako je bio dobar đak, ali je shvatio da su mu sva vrata za budućnost zatvorena. Jedan od likova u pesmi rešio je da maskiran opljačka banku kako bi prehranio svoju porodicu.

Faruk Jusufa, savetnik za mlade, koji radi sa imigrantima u severnom Marselju, svakodnevno ima prilike da se uveri koliko je kriminal primamljiv. "Prodaje se droga", kaže on, dok posmatramo desetine devojaka i mladića kako vežbaju hip-hop ples za proslavu Marseljske raznolikosti. "Pre pet-šest godina bilo je mnogo krađa automobila. Danas ima mnogo oružanih pljački. To je sada u modi." Jusufina žena je jedan od instruktora u omladinskom centru. Pitam je da li je ikada pomišljala da nosi hidžab. "Nadam se da hoću", kaže i iznenađuje me svojim odgovorom. "Ali kad budem starija", dodaje. "Koliko to starija?" pitam. "Možda kad napunim 40", kaže, očigledno smatrajući da dotle ima još mnogo vremena.

Kakav li će tada biti Marselj? Lako bi mogao da bude prvi zapadnoevropski grad sa većinom stanovnika muslimanskog porekla. Mnogi drugi gradovi će ih dotle imati koliko Marselj sada, i većina će imati sopstvene, mučne eksperimente sa integracijom. Ali, teško je zamisliti da će plaže na sredozemnoj obali biti manje pretrpane i da će se ljudi na njima predstavljati ikako drugačije sem da su iz Marselja.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka