Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Magazin

"Blago onima koji ne vidješe i vjerovaše": Putovanje stopama Apostola

Autor Demo korisnik
Autor Demo korisnik

Oni nisu bili podesni za vođe. Prema Svetom pismu, većina njih se bolje razumela u krpljenje ribarskih mreža nego u privlačenje vernika kad im je Isus rekao da će ih načiniti "lovcima ljudskijem". I tako, 2.000 godina ...

Izvor: Foto: Lin Džonson

Pasionirani mistik

Istočno od Eks an Provansa, u litici širokog šumovitog planinskog masiva koji se uzdiže iznad visoravni, nalazi se pećina Sеn Bom. Ovde je, po rimokatoličkom predanju, Marija Magdalena provela poslednjih 30 godina svog života. Od parkirališta strminom se uspinjete do pećine i male pridodate crkve. U prozračno junsko jutro unutrašnjost pećine je osetno hladnija od spoljne temperature. Kameni oltar sija pod svetlošću sveća nasred pećine, a statue Marije Magdalene stoje u svakom od nepravilno raspoređenih uglova prostorije. Dve relikvije svetice – pramen kose i, kako se pretpostavlja, delić potkolenične kosti, potamneli od starosti – leže u pozlaćenom ćivotu.

Povezane vesti

Povezane vesti

Kasnije razgovaram sa Kandidom Mos, profesorkom koja drži predavnja o Novom zavetu i korenima hrišćanstva na Univerzitetu Notr Dam. Mosova se posebno zanima za prve hrišćanske mučenike, pa je pitam da li je proučavala moć koju relikvije imaju u svesti vernika. "Ljudi posežu za relikvijama tokom tugovanja", kaže. "Kad je meni umrla majka, članovima porodice ponudili su po pramen njene kose za uspomenu i svi smo uzeli. Mislim da svako ko je ikada tugovao za nekim može razumeti zašto ste opsednuti predmetima koji su povezani sa onim koga ste voleli. To je još izraženije u malim hrišćanskim zajednicama. Privlačnost relikvije je u tome što na taj način i dalje možete da budete u neposrednom kontaktu sa tom osobom i posle njene smrti."

U pećini Sen Bom tokom mise sedim u zadnjim redovima klupa, u društvu sa nekoliko hodočasnika i većom grupom razdraganih francuskih srednjoškolaca, skrštenih ruku zbog hladnoće. Kasnije, otac Toma Mišele i otac Fransoa Legare drže večernju službu. Blizu mene sedi Anđela Rinaldi, bivša hodočasnica koja od 2001. godine živi u ovom kraju. Rinaldijeva je prvi put došla na ovo mesto sa svojim tadašnjim dečkom, savremenim šamanom. Sen Bom ih je privukao ne zbog svog značaja u katoličanstvu, već zbog reputacije koju je imao među šamanima "nju ejdž" religije. Po lokalnom predanju, pećina je nekada davno služila kao hram gde su se vršili paganski obredi plodnosti i do danas je ostalo mesto na koje dolaze hodočasnice u potrazi za ženskom duhovnošću. Katolička vera Rinaldine mladosti opet je prevladala, pa je počela da volontira u ovdašnjoj maloj knjižari.

Pitam je kako se njen doživljaj Marije Magdalene menjao dok je boravila u Sen Bomu. "U početku", priča ona, "umnogome sam je poredila sa sobom... Moj pređašnji život svodio se na neprestano traganje za nečim različitim, za nečim drugim. Za velikom ljubavlju, ne samo ljubavlju druge osobe, već ljubavlju koja jedino može doći, po mom mišljenju, iz duhovne dimenzije."

"Neka sila je prisutna svuda u ovoj šumi, ne samo u pećini. To nema veze sa predstavama Marije Magdalene iz jevanđelja. Neka energija koja te tera da stojiš uspravno." Nakratko zastaje. "Ne znam kako to da objasnim", nastavlja uz smeh. "U pećini vlada tišina puna života." 

O pećini se stara dominikanski monaški red još od 1295. godine. Ranije tog dana ručam sa Mišeleom i Legareom u jednostavnoj, ali otmenoj starinskoj trpezariji. Kroz otvorene prozore od olovnog stakla, sa velike visine na kojoj se manastir nalazi, kroz izmaglicu puca pogled kilometrima daleko na šumu i dolinu ispod nas.

"Posle Bogorodice", priča Mišele, "Marija Magdalena je najbitnija žena u Novom zavetu. Ipak, o njoj malo pričamo. Šteta, jer bi mnoge ova žena iskreno dirnula, kao grešnica koju je Hrist odabrao za prvog svedoka njegovog vaskrsenja. Nije odabrao nekog od apostola ni Bogorodicu. Odabrao je Mariju Magdalenu. Zašto? Možda zato što je ona prva tražila oproštaj. Još nije bio došao Petrov trenutak", kaže on, aludirajući na kasniju Petrovu slavu kao čudotvorca i utemeljivača Rimokatoličke crkve. "Bio je to trenutak Marije Magdalene."

Značaj tog trenutka u Novom zavetu, kada je ona prva bila očevidac vaskrslog Hirsta, vekovima je predmet polemika. U Jevanđelju po Jovanu, tri dana posle Hristove sahrane, Marija Magdalena prva odlazi do grobnice "još dok se ne bješe rasvanulo" i zatiče kameni poklopac pomeren. Trči da nađe učenike, dovodi ih i zajedno vide da je grobnica prazna. Sveto pismo dalje kaže da "onda otidoše opet učenici doma, a Marija stajaše na polju kod groba i plakaše." Ona je ostala, kao što je ranije ostala podno krsta. Kad je ponovo zavirila u grob, ugledala je dva anđela na mestu gde je prethodno počivalo telo Hristovo. "I rekoše joj oni: ’Ženo! Što plačeš?’ Reče im: ’Uzeše Gospoda mojega, i ne znam gdje ga metnuše.’" I tada joj se vaskrsli Hrist ukazao, kaže Jevanđelje.

Takva istrajnost joj je kasnije dobro došla, ukoliko je zaista tri decenije provela u ovoj hladnoj i vlažnoj provansalskoj pećini. "Pećina je poznata kao mesto pokajanja", kaže Legare. "Zime su ovde oštre. Vrlo malo ljudi se tada penje do pećine. Staza je nedeljama zaleđena. Sve je ovde krajnje jednostavno." Smejulji se. "Kaluđeri u Provansi imaju jednu izreku. U Sen Bomu ili poludiš, ili postaneš svetac." Sa Kristijanom Vakijeom, šumarom zaduženim za čuvanje drevne šume u Sen Bomu, posećujem i znatno manju pećinu u istom masivu u kojoj su pronađeni ostaci neandertalaca stari 150.000 godina. Ova i ostale pećine u okolini imaju prepoznatljiv izgled koji podseća na ženske reproduktivne organe, zbog čega neki veruju da su u preistorijsko doba služile kao mesta za vršenje obreda plodnosti. Lako je zamisliti jalove neandertalke kako ovde izvode rituale kojim prizivaju plodnost, desetinama hiljada godina pre dolaska Marije Magdalene.

Izvor: Profimedia/Shutterstock
MARIJA MAGDALENA: Marija iz mesta Magdala, postala je Hristova sledbenica nakon što ju je on izlečio od "sedam đavola".
Ostala je uz njega za vreme raspeća i prva ga je videla vaskrslog.
DOMENIKINO, ARTE&IMMAGINI SRL / CORBIS

Pod zaštitom države i cenjena zbog svoje bogate biološke raznovrsnosti, ova šuma se odavno smatra svetim mestom. "Jedan sveštenik u pećini mi je rekao da je on domar Marije Magdalene, a da sam ja njen baštovan", priča mi Vakije sa osmehom. Šuma i lokalne pećine se i dalje smatraju čvrsto povezanim sa plodnošću, i žene već hiljadama godina ovamo dolaze da se mole za potomstvo.  I dan-danas pojedine žene čak trljaju svoje stomake o statue Marije Magdalene dok se mole. Legare mi kaže da crkva ne odobrava ovakve telesne kontakte, ali da ih je teško sprečiti. Na zidovima pećine su poruke i pločice zahvalnih vernika na mnogim jezicima. "Hvala ti, Sveta Marijo Magdaleno, što si izlečila moju ćerku", piše na francuskom na jednoj ploči uz datum iz oktobra 1860. godine. Na drugoj pločici jednostavno piše: "Merci pour Marion."

U ravnici podno masiva dominikanci drže hostel Hotellerie de la Sainte-Baume , u kojem konače hodočasnici, studenti, naučnici i drugi namernici. Tu sam razgovarao sa Mari-Olivijeom Gijuom, iskušenikom i bivšim mornarom koji je četiri godine službovao kao sveštenik na francuskim podmornicama, među kojima i na nuklearnoj podmornici Le Terrible, pre nego što je pre dve godine premešten ovamo. "Za mene", kaže mi on, "Marija Magdalena je svetica ljubavi. Bila je veoma hrabra žena. Ona je jedna od retkih koji su ostali kod raspeća. Većina prisutnih se razbežala uplašena od Rimljana, ali Marija Magdalena je ostala podno krsta, spremna da umre za Hrista. U tom smislu ona je uzor za život vernika."

Pri kraju mog boravka u Sen Bomu, vraćam se u pećinu i penjem se uz kratko stepenište do položenog kamena na kojem je, prema legendi, spavala Marija Magdalena; to je jedino mesto u pećini koje je uvek suvo. I poslednji posetilac odlazi, a magla počinje da navire kroz otvoren ulaz. Dok stojim u tmini, pružam  ruku kroz rešetke i prislanjam je na kamen. U pećini vlada potpuni muk, osim jedva čujnog, povremenog kapanja u bazenčić, iz onog istog izvora na kojem je svetica možda tolila žeđ.

Kad Tomu Mišeleu pominjem da Marija Magdalena možda nikada nije bila u Provansi, odgovara mi pragmatično. "Jedan sveštenik je decenijama živeo u pećini. Rekao je da nije moguće pouzdano znati da li je Marija Magdalena zaista došla ovamo u I veku, ali da to nije mnogo važno. Ona je sada ovde."

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka