Nije se plašio grobnica punih mumija - ni kad padaju po njemu: Avanture čoveka kog mnogi smatraju prvim egiptologom

Svi oni koji imaju i najmanje znanje o staroegipatskoj kulturi znaju ko je Đovani Batista Belconi: avanturista željan znanja i ljubitelj svega što je prekriveno peskom.

Ovo je uticalo na to da napravi važna otkrića tokom svog boravka u Egiptu: grobnicu Setija I, ali i da uđe u grobnicu Ramzesa I, takođe u Dolini kraljeva. Belconi je takođe ušao u Hafreovu piramidu, drugu po veličini u Gizi; ušao je i u Mikerinovu piramidu u Rameseumu i doneo u London ogromnu statuu Ramzesa II; takođe je stigao do Abu Simbela, oko 40 kilometara od druge katarakte, gde je od peska oslobodio hramove koje je tamo podigao Ramzes II.

Đovani je napisao knjigu pod naslovom "Narativ o istraživanjima i nedavnim otkrićima u piramidama, hramovima, grobnicama i iskopavanjima u Egiptu i Nubiji", gde sa živahnim stilom, pripoveda svoja iskustva unutar starih egipatskih grobnica, ne štedeći čitaoca o detaljima. Upravo tada je otkrio kako je javnost oduševljena takvim pričama, što ga je podstaklo da među prvima počne i sa "odmotavanjem mumija".

Mumije se nalaze svuda

Belconi je vremenom stekao poverenje lokalnih pljačkaša i ubedio ih da ga uvedu u stare grobnice iz kojih su izvlačili antikvitete koje su kasnije prodavali na crnom tržištu. Tako je, u gustom vazduhu prepunom drevne prašine, tražio među zavojima mumija na telima papiruse i amajlije.

Italijan je u svojoj knjizi opisao teškoće prodiranja u te prolaze pune peska i ruševina: "Bilo je krcato mumijama i nisam mogao da prođem a da mi lice ne dođe u dodir sa nekim raspadnutim Egipćaninom; ali prolaz se naginjao nadole, tako da mi je sopstveno telo pomoglo da nastavim napred. Međutim, nisam mogao da izbegnem gomilu kostiju nogu, ruku i lobanje koje su se kotrljale odozgo. Tako sam napredovao iz jedne pećine u drugu, ispunjene mumijama naslaganim na razne načine, neke dok stoje, druge dok leže, a neke naopačke."

"Okružen telima, gomilama mumija na sve strane; scene su me užasnule jer se još uvek nisam bio navikao na takve prizore". Crnilo, slabo svetlo sveća ili baklji, nedostatak vazduha, različiti predmeti koji su me okruživali i koji kao da su razgovaraju jedni sa drugima, stvarali su scenu koja se "nikako ne može opisati". 

Poput one kada je umoran od napora da se uvuče u grobnicu, seo i pustio da njegova težina odradi posao i povuče ga u grobnicu ka dole. "Zgnječio sam kovčeg kao kutiju za šešire. Potonuo sam među slomljene mumije i začuo krckanja kosti, zavoja i predmeta, sve to je podiglo toliku količinu prašine da me je nateralo da ostanem nepomičan četvrt sata u isčekivanju da se ponovo slegne.“

Nakon njegovi otkirća i drugi Evropljani su krenuli u potragu za skrivenim blagom drevnog i misterioznog Egipta, pljačkajući drevne grobnice, dok je tržište antikviteta cvetalo. Na sreću, u jednom trenutku ova pljačka i uništavanje je zaustavljeno, iako su mnoge stvari nepovratno izgubljene. 

Ali šta se desilo sa Belconijem? Pa, vratio se u London 1819., gde je objaviti svoju knjigu i nakon toga organizovao veliku izložbu posvećenu grobnici faraona Setija I. Ubrzo je krenuo u novu avanturu, ali avaj, nakon sletanja u Nigeriju, veliki avanturista je preminuo od dizenterije 1823.. 

BONUS VIDEO: